11343332030786304548

Međukulture i njihov značaj

Link kopiran u privremenu memoriju!

Međukulture u voćnjacima predstavljaju važnu tehniku koja pomaže u održavanju zemljišta, poboljšanju plodnosti i ekonomskom aspektu proizvodnje. Gajenje međukultura omogućava optimalan rast i razvoj voćaka, jer pomažu u očuvanju strukture zemljišta, povećavaju sadržaj hranljivih materija i smanjuju eroziju. Međutim, odabir biljaka koje se koriste kao međukulture je ključan, jer neke vrste mogu štetiti voćkama, dok druge mogu poboljšati kvalitet zemljišta.

Beans 260210 640
Beans 260210 640

Prema savetima stručnjaka, među korisne međukulture spadaju jednogodišnje leguminozne biljke poput pasulja, boba, graška i soje, koje obogaćuju zemljište azotom. Povrtarske biljke, kao što su krastavci, dinje, lubenice i tikvice, takođe predstavljaju dobre uzrodice, jer svojim širokim listovima i vrežama sprečavaju isparavanje vlage i poboljšavaju strukturu tla. Pored ovih biljaka, povrće kao što je beli i crni luk, salata, kupus, kelj, šargarepa i paprika takođe može biti korisno, pod uslovom da se voćnjak adekvatno pođubri organskim i mineralnim đubrivima.

Šta struka kaže kad su međukulture u pitanju?

Međutim, postoje i manje korisne biljke koje mogu imati negativne efekte na voćke. Naročito trea obratiti pažnju na kulture koje su previše zahtevne u pogledu vlage i hranljivih materija. Na primer, stočna hrana poput grahorice i stočnog graška može izazvati oduzimanje vlage iz zemljišta. Ovo je posebno tačno ako se seje u proleće i kosi početkom leta, kada može ozbiljno ugroziti rast voćaka. Takođe, visoke biljke poput strnih žita (pšenica, raž, ječam, ovas, heljda) predstavljaju vrlo štetne međukulture jer zasenjuju voćke i isušuju zemljište, što dovodi do smanjenja njihove produktivnosti.

grahorica
Image by U Hd from Pixabay

S obzirom na to, preporučuje se pažljiv odabir biljaka za međukulturu. Odabir se obavlja uz poštovanje plodoreda kako bi se obezbedila dugoročna rentabilnost i zdravlje voćnjaka. U mladim zasadima voćaka, uzrodice se mogu gajiti od tri do osam godina. Sve se to radi u zavisnosti od vrste voćaka, plodnosti zemljišta i količine padavina. Na primer, u zasadima jabuka i krušaka, uzrodice se mogu koristiti i do osam godina. Sa druge strane, u aridnim područjima treba prekinuti gajenje međukultura ranije.

S obzirom na to da uzrodice utiču na rast, rodnost i kvalitet plodova, važno je da se biraju one vrste koje neće ometati redovne agrotehničke operacije, kao što su zaštita od bolesti i štetočina. Pravilnim izborom međukultura i primenom plodoreda, voćnjaci mogu ostvariti dugoročne ekonomske koristi. Pritom se istovremeno očuvava kvalitet zemljišta i doprinosi održivom razvoju voćarske proizvodnje.

Izvor: Dobro jutro

Tagovi