Praznici su, traži se meso. Cene istog skočile su uoči praznika, a kako navode stručnjaci – postoji mogućnost da narednih dana još više porastu.
Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, cena jagnjadi u nedelji od 22. do 28. aprila kretala se od 500 do 600 dinara po kilogramu, zavisno od regiona, dok je cena prasadi bila između 500 i 700 dinara. Što se tiče cene jaretine, koja je takođe popularna za praznike, nije bilo evidentiranih podataka o njenom cenovnom kretanju na pijacama tokom ovog perioda.
A levo, a desno – ljudi oće meso
Bogdan Cekić, istraživač u Odeljenju za istraživanja i razvoj u oblasti ovčarstva i kozarstva na Institutu za stočarstvo, ističe da je potražnja za jagnjetinom veoma visoka na tržištu, što ukazuje na potencijal za proširenje ovčarske proizvodnje.
„U 2022. godini proizvodnja ovčijeg mesa dostigla je 31.000 tona. Potencijali za povećanje i ovčarske i kozarske proizvodnje svakako postoje, o čemu svedoče i trenutne cene žive mere tovne jagnjadi (500–-600 dinara/kg) i jaradi (520-570 dinara/kg), uz tendenciju daljeg porasta“, veli Cekić.
Kada je reč o trenutnom broju ovaca koje se uzgajaju u Srbiji, Cekić ističe da je teško dati precizan podatak zbog prirode ovih živih bića i dinamičnosti sistema, gde se broj životinja menja svakodnevno. Prema publikaciji FAO pod nazivom “Small ruminant value chain”, Srbija se ističe kao jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je u proteklih 15 godina povećala proizvodnju mesa od ovaca i koza u odnosu na ostale zemlje u regionu. S druge strane, primetan je i izvoz ovih životinja i proizvoda životinjskog porekla.
Prema Statističkom godišnjaku Republike Srbije za 2023. godinu, u 2022. godini je izvezeno 129.000 ovaca za različite namene, pretežno za proizvodnju mesa. Međutim, u periodu od 2016. do 2020. godine, situacija je bila drugačija. Naime, Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, bila jedan od najvećih uvoznika mesa malih preživara (svežeg, smrznutog ili ohlađenog).
Nešto nE neće…
Srbija je najveći izvoznik živih ovaca u ovom regionu. I to sa markantnim povećanjem vrednosti izvoza od 6,2 miliona dolara u 2016. godini do 9,8 miliona dolara u 2020. godini. To predstavlja porast od čak 58% u petogodišnjem periodu, objašnjava Cekić. Takođe, ističe da je u istom periodu vrednost izvezenog mesa malih preživara u svežem, smrznutom ili ohlađenom stanju bila sledeća:
- 0,42 miliona dolara u 2016. godini
- 0,17 miliona dolara u 2020. godini.
„Ovo u suštini govori da mi većinom izvozimo žive životinje (sirovinu). Dok se prerada – a samim tim i povećana zarada usled dobijanja finalnog proizvoda – dešava negde drugde“, istakao je Cekić.
Izvor: AgroNews
