Naslovna Blog Mušmula – najnovija nada voćara?

Mušmula – najnovija nada voćara?

427
0

Mušmula se retko gaji u Šumadiji, iako nije zahtevna za uzgoj i pruža dobru ekonomsku perspektivu u poređenju s ulaganjima. Danas, u svakom slučaju, imamo veći broj zasada u odnosu na prethodni vek, kada je gotovo bila potpuno zanemarena.

U poslednjih dvadeset godina, ovo gotovo zaboravljeno voće doživelo je delimičnu obnovu na manjim površinama, što je podstaklo voćare da razmotre mogućnosti novih zasada. Procenjuje se da bi dva hektara pod mušmulom mogla obezbediti dovoljna sredstva za život jednog poljoprivrednog domaćinstva. Dva proizvođača iz Šumadije ne žale zbog odluke da zasade mušmulu na svojim imanjima. Nijedan od njih ne favorizuje prodaju sveže voća, već se opredeljuju za preradu, jedan u rakiju, dok drugi pravi džemove.

mušmula

Ono kad mušmula pobedi eriniju

Predrag Filipović iz Topole kod Kragujevca bavi se uzgojem mušmule na parceli od 35 ari u selu Vodice kod Smederevske Palanke. Odlučio se za mušmulu zbog želje za tradicionalnim voćem koje se jednostavno gaji, donosi ekonomske koristi, a uz to zahteva mala ulaganja. Mušmula je zadovoljila njegove postavljene kriterijume.

„Imam oko 300 stabala domaće starinske mušmule koju sam zasadio 2014. godine. Godišnje uberem oko 5 tona plodova. Sveža mušmula ima solidnu i konstantnu cenu od oko jedan evro. U Centralnoj Srbiji je slabija, dok je Vojvodina malo više traži, ali meni više odgovara da je prerađujem, nego da svake nedelje radim isporuku,“ istakao je Filipović.

foto: J. El Omari, drvo mušmule
foto: J. El Omari, drvo mušmule

Naglasio je da je uzgoj izuzetno lak. „Prve godine sam obradio zemlju po svim zahtevima struke, poput zimskog oranja. Već druge godine sam zatravio zasad između redova i sada ga samo redovno kosim. Od bolesti tretirali smo je dva puta godišnje, u proleće i u avgustu zbog crva. Imao sam problem sa ervinijom jedne godine, jer rezač nije dezinfikovao makaze. Sanirao sam to iznošenjem obolelih delova i ona je odolela daljem širenju,“ dodao je voćar iz Topole.

Pojedinosti oko proizvodnje mušmule

Predrag je od mušmule počeo da proizvodi i svoju rakiju. Pritom, na proizvodnju je uspeo da „nagovori“ i voćare širom Srbije. Jedan od njih je Đorđe Lazarević. U selu Čumić kod Kragujevca, Đorđevići su na gazdinstvu zasadili mušmulu na 30 ari. U kasnu jesen uberu oko 2.000 kilograma plodova, od kojih prave džem. Tegle te, zdrave i ukusne zimnice su među najtraženijima na beogradskim pijacama. Od jednog kilograma voća, dobija se 600 grama džema. Ali, ova čarolija počinje u zasadu.

Foto: Privatna arhiva

„Mušmule zaista nije teško gajiti, samo je potrebno strpljenje da se sačeka puna rodnost. Slučajno sam zasadio 120 stabala 2009. godine na parceli sa kojom nisam znao šta ću, jer nije odgovarala nijednoj drugoj vrsti. Išao sam na ređu sadnju. Sada imam rod od 15 do 20 kilograma po stablu. Starija stabla daju i po 50 kilograma. Ne prskam je, niti zahteva bilo kakvo hemijsko tretiranje,“ veli Lazarević. „Mušmule sa jedne parcele možete da berete decenijama i svojoj deci i unucima obezbedite neku sigurnost, a da za to vreme ne morate značajno da ulažete, jer njoj odgovara što prirodniji ambijent.“

Izvor: Dobro jutro