Širom Srbije, malinari i pčelari kao da dele iste boljke, a nezadovoljstvo, za razliku od njihovih prinosa i zarade, neprestano i obilato raste. Vlasotince je tek jedan primer, kao i jedan proizvođač iz ovog gradića na jugu Srbije.
S čim se rvu plečari i malinari?
Ali pre nego što se bacimo na razgovor sa dotičnim, pokrijmo malo prethodnu sezonu.
Od januara do kraja oktobra 2023. godine, Srbija je izvezla 845 tona sveže maline u vrednosti od gotovo 1,7 miliona evra, što je nedavno objavio Republički zavod za statistiku. Što se tiče izvoza smrznute maline, do kraja oktobra, izvezeno je 57.612 tona, ukupno vrednih nešto više od 37 miliona evra. Najčešće destinacije izvoza za Srbiju su Nemačka, Belgija, Holandija i SAD. Prema podacima portala Agrobiznis, ukupna vrednost izvezenog voća iznosila je 622 miliona evra, dok je vrednost uvezenog voća bila blizu 245 miliona evra.
Iako neke državne institucije iznose i hvale se pojedinim podacima iz sektora poljoprivrede, proizvođači malina, kao i drugog jagodičastog voća, suočavaju se s mnogim problemima na terenu. Glavni problem, kako ističu sami malinari, leži u otkupnoj ceni malina koju, kako tvrde, “određuju gospoda iz udobnih fotelja”, bez uzimanja u obzir svega što je potrebno da bi se malina očuvala u punom kvalitetu i stigla na tržište.
Priča jednog čoveka
U intervjuu za publikaciju „JUGpress“, poljoprivrednik Srđan Nikolić je istakao kako se na svom porodičnom imanju u planinskom delu selu Krstićevu na pola puta od Vlasotinca do Crne Trave, već više godina bavi malinarstvom, a u isto vreme i pčelarstvom. Ovo su dva veoma zahtevna posla gde Srđan sa svojom malobrojnom porodicom postiže izvanredne rezultate. I po pitanju maline, i po pitanju meda.
„Naš kraj je izuzetno pogodan za gajenje maline. Čak, po meni, mnogo bolji no što je to slučaj u zapadnoj Srbiji gde tradicionalno ima najviše malinara. Prelepe planine sa čistim vazduhom i mnogo šuma daju posebnu dimenziju lepote ovog kraja. A još više pogoduju samoj malini. Prošle godine sa površine nešto veće od 15 ari ubrao sam rekordnih 2,5 tone. A ove godine zbog loših vremenskih uslova samo 1,8 tona, što je takođe izvanredan rezultat,“ dodaje Nikolić.
U nastavku intervjua, istakao je najčešće probleme svoje struke. „To su, najpre, niske otkupne cene i plasman ubrane maline. Prošle godine cena maline bila je dobra i sa pravom njenom tržišnom vrednošću, dok ove godine to nije bio slučaj. Nismo imali dobit ni za prostu reprodukciju, već smo poslovali na ivici isplativosti, a mnogi i sa evidentnim gubicima. Otkupna cena bila je 160 dinara i nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje koji iznosi nešto više od 200 dinara po jednom kilogramu.,“ dodao je.
Izvor: JUGpress
