Ove godine pčelarstvo u Srbiji suočeno je sa ozbiljnim problemima, prvenstveno zbog nepovoljnih vremenskih uslova i sve većeg prisustva falsifikovanog meda na tržištu, što je dovelo do drastičnog pada cena. Dugotrajna suša je značajno uticala na prinose, a pčelari širom zemlje nisu uspeli da proizvedu dovoljne količine meda kako bi pokrili visoke troškove proizvodnje. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), istakao je da su mnogi pčelari u teškoj situaciji, pa su prinuđeni da prodaju svoje košnice, dok mnogi čak napuštaju pčelarstvo.
Vremenske prilike nisu bile pogodne za pčelarstvo od samog početka sezone. Prva prolećna paša bagrema dala je prosečan prinos, dok su ostale paše, poput uljane repice i livadske, bile ispod očekivanja. Prinos lipovog meda bio je samo 5-6 kilograma po košnici, a suncokretova paša je varirala u zavisnosti od lokacije, često ostajući ispod proseka. Livadska paša je zbog tropskih vrućina trajala kratko, što je dodatno smanjilo prinose, koji su jedva dostizali desetak kilograma meda po košnici.
Iako su pčele preživele ove teške uslove, pčelari su suočeni sa ozbiljnim finansijskim problemima. Pored suše, veliki problem predstavljaju falsifikovani proizvodi na tržištu. Prema podacima, čak 46% meda koji ulazi u Evropsku uniju nije pravi med. Ovo je dodatno srozalo potražnju za medom, uključujući i najtraženiji manuka med. Situacija je dovela do pada cena meda ispod 50% od proizvodne cene. Taj manjak potražnje pčelarima onemogućava da ostvare profit i pokriju osnovne troškove.
Ministarstvo spremno da ulaže u pčelarstvo, veli Ćirković
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Bratislav Ćirković, obratio se medijima. Naglasio je da država pruža podršku pčelarima kroz mere direktnih plaćanja, gde se isplaćuje 1.000 dinara po košnici, kao i kroz bespovratna sredstva za nabavku opreme. Godišnje se izdvaja oko milijardu dinara za podršku za pčelarstvo. Ćirković je takođe istakao značaj povećanja broja košnica u Srbiji poslednjih godina. Naknadno je pritom naveo i da se med pozicionirao kao važan izvozni proizvod zemlje.
Na 7. Pčelarskom sajmu jugoistočnog Balkana, održanom u Vranju, istaknuto je da ovakve manifestacije igraju ključnu ulogu u pčelarskoj industriji. Sajam, pod nazivom „Otvoreni Balkan“, pružio je pčelarima priliku da razmene iskustva. Tokom događaja mogli su da se upoznaju sa novim trendovima i tehnologijama u pčelarstvu, kao i da pronađu nove prilike na domaćem i inostranom tržištu. Organizatori sajma su Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Grad Vranje i Evropski pčelarski savez. Realizacija sajma je obavljena uz podršku partnerskih organizacija iz Grčke, Republike Srpske i Albanije.
