Počinje popis poljoprivrede u Subotici: šta nas očekuje?

Popis poljoprivrede u Subotici zvanično počinje od nedelje 1. oktobra, i već se postavljaju neka pitanja ključna po domaći agrar. Stručnjaci veruju da će ovaj popis prikazati realno stanje, koje je izuzetno loše ako se gledaju mali proizvođači. Pa bi stoga i mere koje se na osnovu rezultata Popisa kreiraju trebale biti usmerene u tom pravcu. Suprotno trendovima u Srbiji, tvrdi struka, mali poljoprivrednici hrane dva od tri stanovnika sveta.

Načelnica Gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik prokomentarisala je značaj popisa po malu poljoprivredu. „Vrlo je velik“, naglasila je. „Jer ćemo popisom poljoprivrede dobiti značajne podatke koji će kasnije usmeriti javne politike i našoj poljoprivredi, nadamo se, doneti neke benefite. U smislu podsticaja ili usmeravanja, vođenja u relevantnom pravcu.“

Popis prilika za zaštitu malih proizvođača

Predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije Tatjana Brankov se nadovezala na konstatacije Ušumović Davčikove. Ona smatra da će Popis pokazati da je došlo do ukrupnjavanja poseda u Srbiji. Drugim rečima, veli ona, pokazaće da se smanjio broj gazdinstavaMali i srednji povrtari koji imaju manje od pet hektara zemljišta, smatra ona, u značajnoj meri odustaju od proizvodnje zbog previsokih troškova.

„Ono što možemo da očekujemo je da će Popis pokazati drastičan pad broja stočnih grla na našim farmama jer je naše stočarstvo potpuno devastirano, nalazimo se na nivou nakon Prvog svetskog rata. Što se tiče ostalih grana poljoprivrede, sve se nalaze ili u stagnaciji, ili u opadanju. Jedina svetla tačka je proizvodnja voćarskih kultura, stoga očekujemo da se prikaže rast površina pod voćem, ali na uštrb ratarskih kultura,“ apostrofirala je Brankov.

Ukoliko do toga dođe, navodi Brankov, pokazaće se da je veličina poseda glavni faktor za probleme u agraru. Posebno je istakla da  mali farmeri proizvode hranu za preko 70% svetske populacije sa svega 33% zemljišta kojim raspolažu.

„Mi moramo da očuvamo male farme, jer male farme daju značajan doprinos očuvanju prehrambene sigurnosti. Pre svega obezbeđuje egzistenciju za članove porodice koji su ujedno i radna snaga, doprinose očuvanju tradicionalnih vrednosti, razvoju lokalne zajednice, očuvanju životne sredine i tako dalje. Dakle, trebalo bi po svaku cenu sačuvati male farme i male farmere u Srbiji, jer mi živimo u izuzetno teškim vremenima,“ izričita je Brankov.

Pijace činilac bez kog se ne može

Na pijacama, kako ističu pijačne uprave, ukupan promet izražen u cenama je u porastu. Međutim, taj porast nije dovoljan da dođe do samog rasta cena. Učešće pijaca u ukupnoj trgovini, sa druge strane, je na nivou od tek 16%. Zbog toga pijačari, kao prvi korak u očuvanju malih proizvođača, koji u proseku imaju više od 50 godina života, traže smanjenje poreza na dodatu vrednost na zakupninu sa 20 na 10%.

Izvršni direktor Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” Savo Duvnjak dotakao se ove teme u izjavi za medije. „Naročito nam je cilj da tako stimulišemo one koji od primarnih proizvoda prave nove vrednosti. Dakle, sir, kajmak, ajvar, kompot, pekmez ili nešto slično. Znači, da ih stimulišemo, bez obzira koliko je 10 posto u principu malo, da ostanu na pijaci, da stimulišemo one koji u tome vide nekakvu svoju ekonomsku budućnost da dođu na pijacu. Druga mera o kojoj možemo da govorimo, takođe u najavi, jeste da će novi zakon o trgovini otvoriti mogućnosti finansiranja malih i mikro preduzeća, koja su jako važna za ekonomiju svake zemlje, što znači da će se u nekoj bliskoj budućnosti moći očekivati i konkursi na koje će moći da konkurišu i ljudi koji posluju na pijacama,“ zaključio je Duvnjak.

Izvor: RTV