Naslovna Poljoprivreda Poljoprivreda podbacila; budućnost neizvesna…

Poljoprivreda podbacila; budućnost neizvesna…

56
0

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo su u prvom kvartalu porasli za svega 0,2%, što je ujedno bio i najgori rezultat od svih sektora. Na ovu situaciju ukazuju najnoviji objavljeni podaci o bruto domaćem proizvodu.

Izvor: Grad Kikinda

Navodi se da je glavni razlog za relativno loše rezultate visoka osnovica iz prethodne godine, jer je poljoprivreda u prva tri meseca 2023. godine zabeležila rast od 8,6%. Objašnjava se da je ovaj visok rezultat posledica negativnih trendova iz prethodnih godina. Napominje se da ćemo pravu sliku ovogodišnjih oscilacija dobiti tek kada stignu podaci za naredni kvartal, te da još uvek nema razloga za pesimizam.

Ekonomista Saša Đogović naglašava da treba sačekati sa prognozama dok se ne objave podaci za drugo tromesečje. On napominje da bi rod voćara mogao poboljšati ukupnu sliku ovog sektora. Dodaje da očekuje blagi rast poljoprivrede ove godine ili manji podbačaj, ali da treba sačekati izveštaj za drugi kvartal, kada će sve biti jasnije.

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Zašto poljoprivreda posustaje?

Prema poslednjim preliminarnim projekcijama nadležnih, poljoprivreda će ukupno porasti 9% tokom 2023. godine. U prethodne dve godine, sektor poljoprivrede beležio je značajne gubitke. To je rezultiralo niskom osnovicom. Naime, 2021. godine došlo je do smanjenja od 5,7% međugodišnje. Već sledeće, 2022. godine taj pad je bio za čak 7,8%. Agroekonomski analitičar Branislav Gulan ističe da, s obzirom na ove podatke, nije čudno što je Srbija postala zavisna od uvoza hrane.

Gulan dodaje da se očekuje rast poljoprivrede od oko 6% ove godine. Naglasio je da se godinama niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije, u proseku rasla samo 0,45% godišnje. Takođe, napominje da je Vlada Srbije najavila izradu nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja bi trebalo da stupi na snagu nakon što aktuelna strategija istekne 31. jula 2024. godine.

Image by 3844328 from Pixabay

Analitičar dalje navodi da će, osim neizvesne poljoprivredne sezone, na inflaciju u Srbiji u drugom delu godine uticati i očekivano poskupljenje transporta i nafte. Gorepomenuto će negativno uticati na rast domaćih cena. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u jesenjoj setvi 2023. godine u Srbiji je zasejano 726.436 hektara. Ovo prestavlja smanjenje od 16,8% u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013‒2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4%.

Domaći i svetski trendovi

U Srbiji, osim žitarica, ove godine su smanjene i površine sa voćem. Pritom, voćari strahuju za svoj rod zbog nepovoljnih meteoroloških prilika. Uvoz hrane i žive stoke raste, iako je Srbija i dalje neto izvoznik. Vrednost uvoza hrane i živih životinja porasla je sa 985,8 miliona evra u 2016. godini na 2,6 milijardi evra prošle godine. Ovo predstavlja povećanje od dva i po puta. Nasuprot tome, izvoz je rastao sporijim tempom, sa dve milijarde evra u 2016. godini na 3,1 milijardu evra prošle godine, što je skok od 55%.

Image by Racool_studio on Freepik

Što se tiče globalnih trendova, cene hrane prema svetskom indeksu Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), agencije pri Ujedinjenim nacijama, zabeležile su rast u poslednja dva meseca. Ali taj rast nije dostigao nivo prošle godine. FAO indeks cena hrane iznosio je 119,1 poen u aprilu 2024. To je 0,3% više od revidovanog martovskog nivoa, zbog povećanja indeksa cena mesa i manjeg povećanja indeksa biljnog ulja i žitarica. Iako je registrovao drugi mesečni porast u aprilu nakon sedmomesečnog opadajućeg trenda, indeks je pao 7,4%

Izvor: Nova ekonomija