Kad je domaća, ali i globalna poljoprivreda u pitanju, statistika potpomognuta realnim stanjem na terenu nije nimalo vesela.
Prvi objavljeni podaci popisa poljoprivrede otkrivaju zabrinjavajuće trendove u ovoj oblasti. Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno je za više od petine, a broj gazdinstava opao je za 10%. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane.
Izvor: Insajder Video
Nezadovoljni francuski poljoprivrednici su u subotu na otvaranju godišnje izložbe u Parizu nasrnuli na predsednika Emanuela Makrona, o čemu će biti još reči u toku dana. Iako manje radikalni, nisu stanjem zadovoljni ni poljoprivrednici u Srbiji. Obradivog zemljišta je sve manje, a u prethodnih 11 godina smanjeno je za 24%.
„Imajući u vidu da se kroz velike infrastrukturne projekte kao i kroz druge građevinske projekte, fond ukupnog obradivog zemljišta smanjuje. To može biti vrlo kritično u nekom narednom periodu,“ pesimistično veli agroekonomista Milan Prostran.
Da li nam je poljoprivreda na izdisaju?
Smanjenje obradivog zemljišta neizbežno rezultira smanjenjem broja ljudi kojima je poljoprivreda glavni izvor prihoda. Ni stočari nisu u mnogo boljoj situaciji – u prethodnih 5 godina broj goveda je opao za 17%, dok je broj svinja čak smanjen za 30%. Poljoprivrednici tvrde da je jedan od razloga za to što i ratari i stočari posluju s gubicima.
„Mi dođemo do toga da jedan kilogram pšenice nas košta 17 dinara, a cena pšenice je trenutno 18 dinara. Za nas se veže terminologija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da smo u poslednje vreme najveći kockari u ovoj državi;“ dodao je agrarni proizvođač Saša Tomas.
Poljoprivrednici preuzimaju rizike sa svakim ulaganjem, što ih je navelo da provedu dane protestujući na ulicama kako bi ostvarili mogućih 35.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta. „Ti protesti, ja znam da to nije jedna popularna mera – izaći na drum, blokirati ljude koji nemaju veze sa poljoprivredom. To je nama zaista neprijatno, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva,“ veli Tomas.
Poljoprivrednici širom Evrope odlučili su se za proteste na ulicama kako bi branili svoje dostojanstvo. Ipak, njihova situacija čini se da je malo bolja. „Evropski farmeri uživaju 30% budžeta EU dok naši uživaju svega nešto ispod 7%, mi svi koji se bavimo naukom zagovaramo da to ne sme biti ispod 10%,“ dodaje Prostran.
Srpski poljoprivrednici su već od poslednjih blokada u pregovorima sa resornom ministarkom tražili poboljšane uslove, ali nisu zadovoljni ishodom. Zbog teškoća pri prijavljivanju parcela za dogovorene subvencije po hektaru, kao i zbog kašnjenja povraćaja akciza na gorivo, najavljuju nove proteste. „Onaj ko uvek ispašta je seljak,“ naglašava rezignirano Tomas.
Izvor: N1
