Naslovna Poljoprivreda Poljoprivrednici i njihovi problemi

Poljoprivrednici i njihovi problemi

536
0

Naši poljoprivrednici, naši vredni ratari, naši paori orni za rad, gotovo da ne mogu da provedu jednu sezonu bez nekog problema. Sa visokom cenom goriva, niskom cenom kukuruza i nedostatkom kiše, poljoprivrednici su suočeni sa teškim izazovima. U poslednjih četiri meseca, prosečna količina padavina iznosila je samo 36 litara, što je ne samo nedovoljno već i katastrofalno malo. Postavlja se pitanje šta će uopšte niknuti iz posejanog semena, i da li će uopšte ništa niknuti.

Adama
Adama

Goran Filipović iz Kisača, jedan od poljoprivrednika, izražava pesimizam, ističući da je razmišljao o napuštanju poljoprivrede i odlasku da radi u fabriku kako bi imao stabilnu platu i izbegao stalne finansijske probleme.

„Repa je posejana i ne može duboko da se seje, na nekih dva do tri santimetra,“ veli Filipović, a kao da svi poljoprivrednici Srbije stoje iza tih reči. „Posejali smo je, ali je na suvom,  pre dve kiše unazad što su najavljivali, to je pre jedno dve nedelje i tad smo dobili nekih tri litre kiše, čini mi se, što nije bilo dovoljno i nije došlo do semena. Nadali smo se kiši što je najavljena pre neki dan, ali i tad smo dobili tri litre tako da je opet repa u suvom. Nema naznaka da će niknuti ako ovakvo vreme nastavi“.

Nemaju poljoprivrednici čemu da se nadaju, kako se čini

U nastavku izjave, Filipović je istakao kako se poljoprivrednici rvu i sa manjkom kukuruza. „Kukuruz sam pustio na nekih, skoro i, osam santimetara dubine. I on je negde u suvom, negde je dohvatio vlagu. Videćemo šta će biti za jedno nedelju dana, da l’ će nešto niknuti, da li će krenuti klica ili će se prosušiti. Nevolja je i što vetar duva i prosušuje sve više i sve je dublje i dublje vlaga“, dodao je.

Prema njegovim rečima, nezadovoljan je generalno svime, i setvom i agrarom uopšte. „Ne piše nam se dobro što se ratarstva tiče, ne vidim neku svetlu tačku. U prethodnom periodu palo je za četiri meseca 36 litara kiše, što bi trebalo da bude prosečna padavina za mesec dana“, veli on.

Foto: Pixabay

Seme je Filipović uzimao revers, što i te kako poražava i njega i ostale paore. „Uzimao sam seme na revers, kao i zadnjih pet godina što uzimam. Nema se para i onda uzmem na revers i do jeseni mi skidaju od kukuruza ili soje, robom, robna razmena. Imamo čvrstu garanciju da će država dati za seme ko što su obećali. Sve je skupo, a merkantila je jako jeftina. Evo sad za jedan džačić za 25 hiljada zrna, što nije dovoljno ni za jutro, treba izdvojiti šesto kilograma merkantile, po ovoj ceni od 15 dinara za kukuruz. Nekad je bilo za sto kg soje da vratiš nešto oko 200 kg merkantile. Sad je za novac, za sto kg soje semenske treba nam 400-450 kg merkantile,“ dodaje Filipović.

Samo jarovito

Bes se nazirao na licu ovog paora dok je pojašnjavao dalje. Rezignirano je rekao da struka tvrdi da se pare razbacuju, da se dižu voćnjaci i da je potrebno investirati. Dodao je da ih stalno nešto zavodi, voćare sa ratarima, ratare sa stočarima, što nije dobro. Istakao je da više ne mogu da se zadužuju jer je 80% poljoprivrednika već zaduženo.

Izvor: Pixabay

„Kažu investicije, koje? Evo ja sam digao voćnjak, jabuke nam uzimaju kojekakvi nakupci, kojekakve firme, plate kroz godinu dana, još nisam dobio za prošlu godinu, kalibražom uvek bude najviše druge kategorije. U ovo vreme kad je kukuruz 15 dinara, meni za jednu nadnicu u voćnjaku treba dati trista kila kukuruza. Šest džakova kukuruza za jednu dnevnicu. Moja imovina je milion evra, a dođe mi sve da ostavim, sa 70 jutara svoje zemlje ja se zadužujem i pitam se da li da idem u fabriku da radim“, odbrusio je onako nekako muški Filipović.

Izvor: Dobro jutro