Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, tržištе nеkrеtnina ovе godinе bеlеži stabilizaciju nakon perioda stagniranja. Sa druge strane, poljoprivredno zemljište košta 4% više u odnosu na lanjski period.
Koliko košta poljoprivredno zemljište kod nas?
Najveći promet poljoprivrednog zemljišta se dešava u Vojvodini, a najviše cene zabeležene su u blizini Novog Sada, gde je cena jednog hektara dostigla 36.700 evra. Takođe, visoke cene su primećene i u Bačkoj Palanci, gde je hektar zemlje prodat za 30.700 evra, i u Kovačici, gde je cena hektara iznosila 28.250 evra.
U prvih šest meseci 2023. godine, broj ugovora o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta na nivou cele države porastao je za 6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Rangiranje cena
Najviše cene su zabeležene na teritoriji Južnobačkog okruga, dok su najniže u Topličkom okrugu. Cene variraju od manje od 300 evra do više od 36.000 evra po hektaru.
Gradovi Zrenjanin i Sombor se ističu kao lideri u Srbiji po broju prodatih parcela, sa po 217 prodatih. U Somboru je maksimalna cena po hektaru iznosila 23.800 evra, dok je minimalna bila 2.180 evra. U Zrenjaninu, maksimalna cena je dostigla 15.500 evra, dok je minimalna nešto više od hiljadu evra.
Na trećem mestu je Pančevo, gde su cene parcela varirale od 2.200 do 22.650 evra. Subotica takođe zauzima visoko mesto, sa cenama parcela u rasponu od 4.100 do 23.500 evra po hektaru.
Među prvih deset opština, takođe su visoko rangirane opštine prema broju prodatih parcela:
- Sremska Mitrovica (od 3.380 do 25.800 evra po hektaru)
- Kikinda (od 2.050 do 19.000 evra)
- Novi Bečej (od 5.100 do 25.800 evra)
- Novi Sad (od 3.900 do 36.700 evra).
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u prvom polugodištu 2023. iznosi oko 7.500 evra po hektaru. Najniže cene zemljišta zabeležene su u Srednjebanatskom i Južnobanatskom okrugu, gde je hektar prodavan za 850 evra, dok je najviša cena u Srednjebanatskom okrugu dostigla 18.600 evra po hektaru. U svim ostalim okruzima maksimalna cena prelazi 20.000 evra po hektaru.
Podaci su obrađeni putem povezivanja informacija iz Registra cena nepokretnosti i katastra nepokretnosti, s čime su isključene prodaje parcela unutar građevinskih zona i parcela s već izgrađenim objektima. Analizirane su cene i površine prometovanih nepokretnosti, pri čemu je minimalna površina prometa koja je uzeta u obzir iznosila 10 ari. Ukupno je bilo 9.372 kupoprodaje, a statistički parametri su izračunati na uzorku koji čini 91% od ukupnog broja podataka, kako je objasnio Republički geodetski zavod.
Izvor: Dnevnik
