Praziluk se može gajiti direktnom setvom ili iz rasada, a povrtar Jovan Aranđelović iz Paraćina koristi metodu sadnje iz rasada. Rasad se seje početkom marta, a samom nicanju potrebno je dve do tri nedelje. Nakon šest do osam nedelja, rasad je spreman za presađivanje, pri čemu se skraćuju donji deo korena i lišće, ostavljajući samo dva do tri prava lista.
Debljina donjeg dela stabljike tokom presađivanja treba da bude oko 1 cm. Praziluk se rasađuje do polovine maja u redove, sa razmakom između redova od 50 do 60 cm, dok je razmak između stabljika u redu od 10 do 20 cm. Zemljište se priprema u aprilu, đubrenjem stajnjakom i primenom 500 kg veštačkog NPK đubriva, dok se presađivanje obavlja u maju. Prva berba praziluka dolazi krajem septembra i tokom oktobra.
Praziluk zahteva dosta vode, a Aranđelović koristi sistem kap po kap, zalivajući svaka dva do tri dana. Tokom vegetacije praziluk se preventivno štiti od crva i rđe lista, a takođe se obavlja i obrezivanje listova za oko 15 do 20 cm kako bi donji beli deo stabla bio što deblji. Kada se praziluk vadi, poželjno je da beli deo bude debljine od 5 do 8 cm. Ova biljka može da dostigne visinu od 80 do 100 cm, a sadi se što dublje kako bi se dobio veći beli deo stabla, koji je najvredniji deo biljke.
Kako zaštititi praziluk?
Zaštita od štetočina i bolesti praziluka je od suštinske važnosti, posebno od lukove muve i plamenjače. Aranđelović napominje da se neki preparati za zaštitu ukidaju, a novi se pojavljuju, što zahteva stalno praćenje. Ne koristi hemijska sredstva za suzbijanje korova, već se oslanja na međuredno okopavanje i zagrćivanje praziluka radi formiranja većeg belog dela stabla.
Praziluk se vadi u oktobru i novembru, kada je najtraženiji na tržištu, uz kupus za kiseljenje. Nakon vađenja, koren i listovi se skraćuju pre prodaje. Praziluk može prezimiti u trapovima ili plastenicima, gde se zaliva kako bi se očuvao do proleća. Međutim, Aranđelović ga uglavnom odmah iznosi na pijacu. Tokom posta i pred Božić, praziluk postaje izuzetno tražen. U plastenicima se čuva vezan u snopove i ukopan u zemlju.
Aranđelović koristi holandski hibrid praziluka sorte kamuš, koji se pokazao boljim od domaćih sorti, s prinosom od 25 do 30 tona po hektaru. Direktnu setvu obavlja pneumatskim sejalicama, što zahteva pažljivu pripremu zemljišta. Iako je proizvodnja zahtevna, uzgoj praziluka se isplati zbog dobrih prinosa i stabilne cene poslednjih godina.
Izvor: Dobro jutro
