Proizvodi od ruže iz Aleksandrova

Slavica Pavanić iz naselja Aleksandrovo u opštini Nova Crnja se bavi uzgojem ruže, a svoju ljubav prema ovom cvetu je pretvorila i u biznis. Iz njenih ruža uljarica već godinama ekstrahuje ulje i proizvodi tzv. ružinu vodicu i ružino ulje koje plasira zainteresovanim kupcima.

Zdrava, organska proizvodnja privlači meštane

Kako ističe Pavanić u izjavi za medije, ruže je počela da uzgaja spontano. „U početku je krenulo kao hobi pošto 40 godina nisam živela na selu. Pa mi je kada sam se vratila na zemlju mojih roditelja trebalo vremena da se podsetim kako se šta radi. Sticajem okolnosti ova ruža je rasla kod moje bake u bašti. Tako sam 2016. zasadila 3.000 sadnica bugarske ruže,“ naglašava Pavanić.

U nastavku izjave, ova proizvođačica navodi da je o uzgoju ruža informacije morala da prikuplja sa raznih strana, navodeći nedostatak stručne literature kao razlog. Ali je i pored toga rešila da zasadi ovu kulturu, što je nešto kasnije preraslo i u porodični biznis. „Prva zamisao je bila da pravimo eterično ulje i hidrolat,“ istakla je Pavanić. „Ali kad je ruža procvetala i kada sam uzela latice u ruku, onda je došla ideja za druge proizvode, kao što su slatko, sirup, sirće i još neke kombinacije sa ukusima. Tako to ide kada nešto započneš, jedna stvar povuče drugu.“

Uzgajanje mirisne bugarske ruže je novost u naselju Pavanićeve. Komšije i prijatelji joj pomažu kada dođe berba, a česti su i mladi berači iz drugih krajeva regiona. „Pošto sam zaljubljenik zdravog stila života, zdrave hrane i prirodnog uzgoja biljaka, privlači me alternativna medicina. Pa volim da istražujem koje sve mogućnosti ove biljke daju,“ pomenula je Pavanić.

Ulje i vodica od ruže popularni među strancima

Pavanići ruže ne prskaju ničim štetnim, već samo prirodnim starinskim metodama uništavaju lisne vaši. Okopavanje je takođe isključivo ručno. Analize proizvoda su pokazale da se hidrolat njihovih proizvoda po čistoći može piti. Od latica koje preteknu posle destilacije, Pavanići prave sapune, sirupe, slatko, ratluk od ruže, pa čak i koziji sir sa ukusom ruže.

„Proizvode pakujemo i izvozimo u Evropu, Ameriku, Koreju, Rusiju, Kanadu,“ ističe Pavanović. „U Srbiji izlazimo na etno bazare da bi barem tako ljude upoznali sa ovim što radimo. Ali od toga nema neke prodaje.“ U nastavku se dotakla i drugih potencijalnih izazova oko uzgoja bugarske ruže i njene isplativosti na duge staze. Prve tri godine, naglašava ona, su predviđene samo za održavanje. U tom periodu nema prinosa. Tek kasnije kreće veća količina cveta koja zapravo daje prihod. Treba naglasiti i da nabavka samih sadnica ovog cveta još uvek nije laka. Ali interes za uzgoj bugarske ruže neprestano raste u Srbiji. Kako Pavanić zaključuje, za uspeh celog procesa su bitni nega, održavanje i učenje.

Izvor: Agropress