Premda je izvoz Srbije doživeo značajan rast, stručnjaci kao što je Milan Prostran ne misle da su ostvareni rezultati onoliko delotvorni koliko imaju potencijala da budu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije za period januar-maj 2024. godine iznosi 30.152,1 miliona dolara, što je porast od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pri čemu zemlje članice Evropske unije čine 61,1 odsto ukupne razmene. Među najvažnijim trgovinskim partnerima su Nemačka, Italija i Rusija, dok su značajne destinacije i zemlje regiona, kao što su Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Prostran o potencijalu srpskog agrarnog izvoza
Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da Srbija stagnira u spoljnotrgovinskoj razmeni, a ne samo u izvozu. „Naime, ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je u pitanju izvoz se kreće oko 3,3-3,4 milijarde dolara. Ono što nije dobro je činjenica da se sa druge strane uvoz povećava. On je pre desetak godina iznosio 1,2-1,3 milijardi dolara, a sada je dostigao 2,2-2,3 milijarde dolara, tako da je taj saldo još uvek na sreću Srbije pozitivan za nekih milijardu dolara“, naglasio je Prostran.
Prostran je naglasio da su projekcije i predviđanja ukazivala na veći potencijal Srbije. Ali je, kako je apostrofirao, nivo koji je postignut manji od očekivanog. On je naveo tri ključna razloga za takvo stanje: nedostatak spoljnotrgovinskih kompanija, izvoz sirovina umesto gotovih proizvoda i smanjen stočni fond u zemlji.
Prostran je podsetio da su u prošlosti u spoljnoj trgovini značajno pomagale kompanije poput Genexa, Progresa i Agro Vojvodine, pri čemu je svaka republika i pokrajina imala svoju spoljnotrgovinsku kuću koja je bila dobar partner za izvoz. On je istakao da u današnjoj robnoj razmeni dominiraju sirovine i poluproizvodi, naročito berzanski proizvodi poput kukuruza i pšenice.
Najviše izvozimo žitarice, voće, povrće i duvan
Prema njegovim izjavama, ono što danas nedostaje u spoljnotrgovinskoj razmeni, a nekada je dominiralo, su meso i prerađevine od mesa. Dodao je pritom da je razlog za to drastičan pad stočarske proizvodnje, koja je svedena na minimalan nivo. Prognoze, prema njegovim rečima, ukazuju da će Srbija ili potpuno prestati da proizvodi meso ili će postati uvoznik.
Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima koje Srbija izvozi, on je naveo da su na vrhu liste žitarice (pšenica i kukuruz). Odmah iza njih su voće (maline, jabuke, šljive i breskve) i povrće (kupus, paradajz, krastavci i paprika). Naravno, tu je i duvan, koji takođe predstavlja značajan deo izvoza.
Prostran je ukazao da sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom omogućava izvoz mnogih poljoprivrednih proizvoda bez carine. To otvara nove prilike za srpske proizvođače. Sporazum obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.
Izvor: AgroTV
