Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da je popis poljoprivrede izuzetno važan po dobijanje jasne slike o stanju domaćeg agrara. Prema njegovom mišljenju, potreban nam je jasan uvid ne bi li formirali kvalitetnu agrarnu politiku.
„Poslednji popis je bio pre 11 godina, i tada je urađen po metodologiji Eurostata. U prošlom popisu otkriveno je mnogo kritičnih tačaka u poljoprivredi. Ovaj popis će dati pravu sliku stanja poljoprivrede u Srbiji,“ izjavio je Prostran.
U nastavku izjave, apostrofirao je da će biti popisani svi registrovani i neregistrovani poljoprivrednici. „To će dati jasnu sliku o stanju poljoprivrednih zemljišta, poseda, strukturi poljoprivrednih gazdinstava, dobićemo sliku o stanju u stočarstvui i svim ostalim granama poljoprivrede,“ dodao je agroanalitičar. „Dobićemo svakako i stanje kakvi su nam objekti i mehanizacija. Jedan ogroman posao. Želim da napomenem da poljoprivrednike niko ne prisiljava da daju odgovore na sva pitanja, ali da je i njima u interesu da to učine“
Prostran o spoljnom učešću srpskog agrara
Prostran se dotakao i prethodnog popisa. Tu je naglasio da je otkriveno nekih 10 kritičnih tačaka, koje su i dalje prisutne. „Stočni fond je izuzetno opao, posebno mlečno stočarstvo i svinjarstvo. Što se tiče ratarstva, imamo domaće selekcije najboljih hibrida, soja, pšenica, kukuruz i nemamo problem da nemamo savršeno ratarstvo, pa i povrtarstvo. Kod stočarstva zaostajemo, ali ono što ćemo i u buduće morati da vodimo bitku svakako je bitka za hleb,“ naglasio je Prostran.
Prema rečima agroanalitičara, kritično je nužno povećavati konkurentnost naših proizvoda na inostranom tržištu. „Moramo se boriti da povećamo konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača, kako da pariraju farmerima u EU, imajući u vidu da mi već preko 60 odsto hrane iz Srbije izvozimo u EU. To je jedno od ključnih pitanja, s tim što se traže i nova tržišta,“ veli on, uz repliku da je potrebno povećati agrarni budžet. Pre svega, naglasio je, to uključuje povećanje nivoa subvencija za agrarne delatnike. „Mora se povećati agrarni budžet, mora se povećati preko agrarnog budžeta i nivo subvencija, jer, to nije nikakva privilegija. To je samo uvažavanje specifičnosti poljoprivrede kao sektora koji je pod velikim uticajem klimatskih promena koje su dodatno opteretila i stručnjake,“ zaključio je.
Izvor: RTV