Srbija će i ove godine imati dovoljne količine pšenice za domaće potrebe, a i izvoznici očekuju solidnu zaradu, izjavio je agroekonomista Milan Prostran.
Po najnovijim dostupnim informacijama, Pšenicom je bilo zasejano oko 700.000 hektara, koliko i prethodnih godina. Rod je ove godine bio približno 3,2 miliona tona. Od tih količina, za domaće potrebe je dovoljno oko 1,5 miliona tona. Pritom, približno 1,2 miliona tona ide u izvoz. Sve što ostane namenjeno je robnim rezervama.
Što se tiče izvoza srpske pšenice, Prostran naglašava da naš proizvod najviše uvoze zemlje iz regiona. Planira se proširenje do potrošača Srednjeg i Dalekog Istoka. Trenutno nam je najoptimalniji cilj Severna Afrika, kako ističe agroekonomista. Podsetićemo da je ovaj region jedan od najvećih uvoznika pšenice iz Rusije i Ukrajine, odakle je sada protok pšenice umanjen zbog ratnih dešavanja.
„Naše ambicije su da se bar nekih milion tona Dunavom izveze preko luke u Kostanci,“ istakao je Prostran. „I da se pretovarom u velike brodove, prekookeanske, izveze u neke daleke zemlje.“ Prema njegovim rečima, bilo je pregovora sa Egiptom za izvoz, znatno bliže zemlje za izvoz od drugih potencijalnih tržišta poput kine.
Prostran je svakako naglasio da milion tona pšenice za Kinu nije mala količina za domaće proizvođače. „S obzirom da su oni zakupili luke u Grčkoj, tu bi mogao biti neki od aranžmana. Dakle izvoz u Kinu je dosta realan za neka buduća vremena,“ dodao je stručnjak.
Prostran o važnosti pšenice
U nastavku izjave, Prostran pominje da Srbija generalno ne uvozi pšenicu pošto ima dva vodeća instituta za ovu žitaricu. Jedan od pomenutih instituta se nalazi u Novom Sadu, a drugi u Kragujevcu. Njihovi stručnjaci rade na tome da prinosi budu veći nego što su sada. Poređenja radi, srpski prinos pšeničnog semena se kreće u proseku između 4,5 i 5 tona po hektaru. Kod razvijenijih zemalja koje su veći proizvođači, ali i veći izvoznici, taj prosek se kreće od 8 do 10 tona. Upravo ti prinosi oranice su krajnji cilj naših stručnjaka. Kada bi se dostigli, oranice u Srbiji zasejane pšenicom bile bi smanjene na optimalnih 400.000 hektara.
Država subvencioniše proizvodnju pšenice pomažući poljoprivrednike tako što nudi seme, gorivo i đubrivo po sniženim cenama. Da nema tih subvencija mnogi bi odustali od setve “hlebnog zrna”. U suprotnom, troškovi proizvodnje bi skočili zasigurno između 50 i 100 odsto. Prostran tvrdi da su subvencije važne i zato što je pšenica jedna od naših najbitnijih proizvoda. „U strukturi svih žita, pšenica čini skoro više od 40 odsto,“ apostrofira Prostran.
Izvor: Beta
