Naslovna Poljoprivreda Prostran: Srbija ima pšenice za izvoz

Prostran: Srbija ima pšenice za izvoz

1922
0

Srbija će i ove godine imati dovoljne količine pšenice za domaće potrebe, a i izvoznici očekuju solidnu zaradu, izjavio je agroekonomista Milan Prostran.

Po najnovijim dostupnim informacijama, Pšenicom je bilo zasejano oko 700.000 hektara, koliko i prethodnih godina. Rod je ove godine bio približno 3,2 miliona tona. Od tih količina, za domaće potrebe je dovoljno oko 1,5 miliona tona. Pritom, približno 1,2 miliona tona ide u izvoz. Sve što ostane namenjeno je robnim rezervama.

Što se tiče izvoza srpske pšenice, Prostran naglašava da naš proizvod najviše uvoze zemlje iz regiona. Planira se proširenje do potrošača Srednjeg i Dalekog Istoka. Trenutno nam je najoptimalniji cilj Severna Afrika, kako ističe agroekonomista. Podsetićemo da je ovaj region jedan od najvećih uvoznika pšenice iz Rusije i Ukrajine, odakle je sada protok pšenice umanjen zbog ratnih dešavanja.

„Naše ambicije su da se bar nekih milion tona Dunavom izveze preko luke u Kostanci,“ istakao je Prostran. „I da se pretovarom u velike brodove, prekookeanske, izveze u neke daleke zemlje.“ Prema njegovim rečima, bilo je pregovora sa Egiptom za izvoz, znatno bliže zemlje za izvoz od drugih potencijalnih tržišta poput kine.

Foto: Pixabay

Prostran je svakako naglasio da milion tona pšenice za Kinu nije mala količina za domaće proizvođače. „S obzirom da su oni zakupili luke u Grčkoj, tu bi mogao biti neki od aranžmana. Dakle izvoz u Kinu je dosta realan za neka buduća vremena,“ dodao je stručnjak.

Prostran o važnosti pšenice

U nastavku izjave, Prostran pominje da Srbija generalno ne uvozi pšenicu pošto ima dva vodeća instituta za ovu žitaricu. Jedan od pomenutih instituta se nalazi u Novom Sadu, a drugi u Kragujevcu. Njihovi stručnjaci rade na tome da prinosi budu veći nego što su sada. Poređenja radi, srpski prinos pšeničnog semena se kreće u proseku između 4,5 i 5 tona po hektaru. Kod razvijenijih zemalja koje su veći proizvođači, ali i veći izvoznici, taj prosek se kreće od 8 do 10 tona. Upravo ti prinosi oranice su krajnji cilj naših stručnjaka. Kada bi se dostigli, oranice u Srbiji zasejane pšenicom bile bi smanjene na optimalnih 400.000 hektara.

Država subvencioniše proizvodnju pšenice pomažući poljoprivrednike tako što nudi seme, gorivo i đubrivo po sniženim cenama. Da nema tih subvencija mnogi bi odustali od setve „hlebnog zrna“. U suprotnom, troškovi proizvodnje bi skočili zasigurno između 50 i 100 odsto. Prostran tvrdi da su subvencije važne i zato što je pšenica jedna od naših najbitnijih proizvoda. „U strukturi svih žita, pšenica čini skoro više od 40 odsto,“ apostrofira Prostran.

Izvor: Beta