Kukuruz se u Srbiji gaji na velikim površinama, a jedna od na od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja jeste suzbijanje korova.
Kako navode stručnjaci u usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta, a među najzastupljenijima su pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crus-galli), divlji sirak (Sorghum halpense).
“Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere. Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina”, navodi diplomirani inženjer Milena Dražić, savetodavac PSSS u Valjevu.
Ona dalje ističe da veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored, dodajući da hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida.
“Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman). Posle setve a pre nicanja primenjuju se herbicidi, a posle nicanja useva suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta. Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova. Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m. dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova”, objašnjava sagovornica.
