U zasadima šljiva u okolini Kragujevca i Topole zabeležen je početak polaganja jaja štetočine poznate kao šljivin smotavac. Upravo zbog ovog razvoja događaka je neophodno nastaviti zaštitu protiv gljivičnih oboljenja, saopšteno je iz PSSS Kragujevac. Hemijske mere se, međutim, ne preporučuju u zasadima gde je berba već počela.
Tomasz Klejdysz
Trenutno stanje šljiva u Šumadiji
U šljivicima u Šumadiji, sorta stenlej još nije stigla za branje. Plod je trenutno oko 70% krajnje veličine i počinje da poprima boju. Berba čačanske lepotice je u toku, dok je berba čačanske najbolje tek počela. Savetodavci iz PSSS Kragujevac upozoravaju da su vizuelnim pregledom registrovana položena jaja šljivinog smotavca treće generacije. Proizvođačima kasnih sorti, poput stenleja, preporučuje se tretman adekvatnim sredstvima ovicidnog delovanja. Izbor insekticida treba uskladiti sa vremenom početka berbe stenleja, kako bi se ispoštovala karenca.
Zaštita plodova od truleži
Tokom sazrevanja plodova, dolazi do omekšavanja pokožice i povećanog rizika od infekcije prouzrokovačima truleži. Infekcija je moguća ako su šljive oštećene mehanički od grada, vetra ili insekata. Proizvođači moraju obratiti pažnju na ovu gljivičnu bolest jer ona ima karantinski status u zemljama gde se izvozi naše voće, saopšteno je iz PSSS Kragujevac. Za zaštitu od truleži ploda, primenjuju se fungicidi na bazi fludioksonila, a.m.boksalida ili piraklostrobina. Tretman se preporučuje u večernjim časovima zbog visokih dnevnih temperatura, a u zasadima gde je berba u toku, hemijske mere se ne preporučuju!
Šta je šljivin smotavac?
Šljivin smotavac je jedna od najznačajnijih štetočina šljive. Najštetniji stadijum ove štetočine je larva, koja nanosi ogromne štete u uslovima prenamnoženosti, do kojih često dolazi u povoljnim klimatskim uslovima. Leptiri prve generacije polažu jaja u mlade plodove posle precvetavanja, kada plodovi dostignu veličinu koštice trešnje. Mlada larva po napuštanju jajnog horiona luta po plodu, a zatim se ubušuje u njegovu unutrašnjost. Napadnuti plod prestaje da raste, dobija ljubičastu boju i opada dok su larve još male.
Na mestu ubušenja javlja se kapljica smole, a u jedan plod može da se ubuši više larvi. Larve često oštećuju i košticu u mladom plodu, a rupe oko koštice pune svojim izmetom. Let leptira druge generacije počinje sredinom jula, a jaja polažu u plodove u zrenju, dok su plodovi još zeleni, ali su dostigli maksimalnu krupnoću. Larve se ubušuju u plod i hrane se mesom ploda. Najveće štete uzrokuju gusenice druge generacije.
Životni ciklus šljivinog smotavca
Šljivin smotavac ima tri generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla larva u kokonu u kori nižih grana i stabla ili na biljnom supstratu na površini zemlje. Metamorfoza u lutku nastaje u rano proleće, obično krajem marta, a leptiri izleću u aprilu, maju i početkom juna. Leptiri prezimljavajuće generacije polažu jaja u mlade plodove 3-4 nedelje posle precvetavanja. Ovipozicija se događa po toplom i tihom vremenu, bez vetra. Ženka položi prosečno 40-50 jaja. Nakon piljenja, larve se ubušuju u plod i hrane se mesom ploda u okolini semenke, pri čemu se u jedan plod može ubušiti više larvi.
Nakon 4-5 nedelja, larva dostiže svoj potpun razvoj i napušta plod, odlazeći u pukotine kore pri osnovi debla ili u biljni supstrat na površini zemlje radi ulutkavanja. Faza lutke traje 10-13 dana. Let leptira prve letnje generacije počinje krajem juna, a jaja polažu na plodove u zrenju. Maksimum leta je od početka do sredine jula. Let leptira druge letnje generacije traje od početka avgusta do sredine septembra. Letnje generacije se preklapaju. Inkubacija jaja traje 6-11 dana, potom izlazi larva koja se uvlači u plod. Larve se hrane mesom ploda i posle 20-24 dana dostižu svoj pun razvoj, nakon čega napuštaju oštećene plodove i odlaze ispod kore drveta gde ispredaju kokon za prezimljavanje.
Izvori: Dobro jutro, Agronomija
