Kako to da soja ne rađa? Šta se obučava u Užicu? Kako ide sa suvim šljivama? Kako ide sa sirakom? I kuda idu dronovi kad je agrar u pitanju? Odgovorimo na sva ova pitanja u redovima ispod.
Foto: Stevan Vasojević
Soja, soja… nešto nas neće…
Ove godine, mnoge njive u Vojvodini prekrivene su sojom, ali stanje useva je loše zbog suše, visoke temperature i čak 50 dana bez kiše. Na mnogim parcelama, kad je soja u pitanju, prinosi će biti samo oko 300 kilograma po jutru, dok je stanje nešto bolje na onim parcelama koje su navodnjavane, ali ni tu soja neće da se proslavi prinosima.
Goran Filipović, ratar iz Kisača, navodi da ovogodišnji rod neće pokriti ulaganja i da mnogi ratari možda neće ni vršiti soju zbog neisplativosti. Njegove parcele u Bačkoj, poznate po plodnoj zemlji, teško su pogođene dugotrajnim toplotnim talasom i sušom. U boljim godinama prinos soje iznosi oko dve tone po jutru, dok će ove godine biti svega 300 do 500 kilograma, uz dodatni problem grinje zbog ekstremnih uslova.
…doduše, obuka nas hoće.
Grad Užice, u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, organizuje Info obuke u seoskim područjima kako bi informisao meštane o aktuelnim javnim pozivima i subvencijama. Ove obuke imaju za cilj da poljoprivrednicima i stanovnicima sela pruže informacije o mogućnostima za razvoj ili pokretanje poljoprivredne proizvodnje.
Vladan Virijević, član Gradskog veća za privredu i poljoprivredu, najavljuje da će ove obuke postati redovna praksa. On ističe da Grad iz godine u godinu povećava sredstva za subvencije, a ovogodišnji javni poziv je još uvek otvoren, sa preostalim oko 4,5 miliona dinara. Virijević poziva poljoprivrednike da iskoriste ovu priliku jer je procedura brza i sredstva se mogu dobiti u kratkom roku.
A hoće nas i suve šljive.
U opštini Blace teku pripreme za berbu šljiva koje se gaje na oko 6.000 hektara. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, većina voćara očekuje da će rod biti prepolovljen. Otkupna cena još nije poznata, a situaciju komplikuju i zalihe suvih šljiva iz prošle godine. Berba sorte stenlej, najraširenije u ovom području, počeće za dve do tri nedelje, ali voćari strahuju da bi mogla biti vrlo neizvesna.
Zalihe iz prošle godine i slaba potražnja za suvom šljivom dodatno otežavaju situaciju. Mnogi vlasnici sušara nisu sigurni hoće li uopšte koristiti svoje peći zbog smanjenog interesa i niske cene koja ne pokriva rashode. Većina sušara još čeka bolju cenu, dok su neki prodavali suve šljive po ceni koja samo pokriva troškove.
S tim što je i sirak tu negde…
Zbog promenjenih klimatskih uslova, berba sirka metlaša u atarima Totovog Sela, Trešnjevca, Oroma i drugih mesta na severu Bačke počela je ranije nego obično, oko dve nedelje pre uobičajenog roka. Visoke temperature i suša uzrokovali su ovaj pomeranje u vremenu berbe, dok je prinos solidan.
Proizvođači sirka metlaša u ovom regionu dogovaraju saradnju s prerađivačem iz Bačkog Petrovca, pri čemu je cena za ovogodišnju proizvodnju 60 dinara po kilogramu, dok je prethodne godine bila tri dinara viša, kako je objavio Dnevnik.
…dovoljno tu negde da ga dronovi obrade.
U Kikindi, Novom Sadu i Zemun Polju, dron tehnologija za suzbijanje kukuruznog plamenca prvi put je primenjena na 16 hektara zemljišta s organskim i integralnim kukuruzom. Tretman je izveden kapsulama koje sadrže Trichogramma parazitske osice, prirodnog neprijatelja kukuruznog plamenca.
Ova metoda predstavlja značajan napredak u organskoj i integralnoj poljoprivredi u regionu Zapadnog Balkana. Upotreba dronova omogućava preciznu i ravnomernu distribuciju parazitoida, poboljšavajući zdravlje useva i prinos, dok istovremeno smanjuje ekološki uticaj u poređenju sa tradicionalnim hemijskim metodama. Akcija je deo evropskih projekata CREDIT Vibes, koji koordinira Institut za kukuruz Zemun Polje, i IPMworks projekta Biosens instituta Univerziteta u Novom Sadu.
Izvori: AgroFin (1, 2, 3, 4, 5)
