Naslovna Poljoprivreda Srpska industrija mesa: moderni trendovi

Srpska industrija mesa: moderni trendovi

77
0

U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi, od čega je čak devet velikih kompanija, i izlistaćemo ih sve. Giganti mesne industrije koji tu spadaju su u godini za nama ostvarili su profit od 3,8 milijardi dinara (33 miliona evra). Redom, to su:

  • Industrija mesa Matijević
  • Carnex
  • Neoplanta
  • Yuhor
  • Industrija mesa Topola
  • Zlatiborac
  • Trlić
  • Agro-papuk
  • Đurđević.
Izvor: Ona/Telegraf

Kod nas mesa li mesa, a i zarade li zarade od mesa

Za razliku od trgovinskih lanaca koji su uglavnom prešli u vlasništvo stranih firmi, klaničko-prerađivačka industrija nakon privatizacije ostala je pod domaćim kapitalom. Najveća i najuspešnija imena srpskog poslovnog sveta, poput Miodraga Kostića, Miroslava Miškovića, Petra Matijevića i Nebojše Šaranovića, već godinama se bave proizvodnjom slanine, čvaraka, pršute, šunke, kobasica i parizera.

Iako je konkurencija izuzetno jaka, titula srpskog kralja mesa i dalje pripada Petru Matijeviću. U posao sa mesom ušao je 1991. godine otvaranjem zanatsko-trgovačke radnje MIM. Danas, nakon 33 godine, Matijevićeva kompanija zapošljava 1.659 ljudi i ima 155 maloprodajnih objekata širom Srbije. U 2023. godini, njegova firma ostvarila je neto dobit od 1,2 milijarde dinara (10,8 miliona evra). Međutim, ovaj rezultat je upola manji u poređenju sa 2022. godinom, kada je Matijević ostvario neto dobit od 2,4 milijarde dinara (20,6 miliona evra).

Izvor: Matijević – zvanični sajt

Drugo mesto na listi najuspešnijih kompanija u oblasti proizvodnje i prerade mesa i mesnih prerađevina po ostvarenoj neto dobiti u 2023. godini zauzima firma Trlić sa nešto više od 570 miliona dinara, dok ih sledi Agro-papuk sa zaradom od 491 milion dinara. Za Agro-papuk, ovo predstavlja dvostruko bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu, kada su ostvarili neto dobit od 242 miliona dinara.

Još podataka

Zlatiborac je završio prošlu godinu s neto dobiti od 402 miliona dinara, što mu je donelo četvrto mesto na listi vodećih kompanija u mesnoj industriji. Finansijski izveštaji pokazuju da je u Mačkatu, nazvanom prestonicom pršute, Zlatiborac ostvario izuzetno dobre rezultate. U 2023. godini, ostvarili su zaradu koja je za 40% veća u poređenju s 2022. godinom, kada su završili s neto dobiti od 287 miliona dinara.

Na petom mestu po neto dobiti je Carnex, kompanija koja pripada Kostiću. Ona je na toj poziciji s prihodom od 325 miliona dinara. To je upola manje u poređenju s 2022. godinom kada su ostvarili neto dobit od 734 miliona dinara. Đurđević je na šestom mestu sa zaradom od 315 miliona dinara, što predstavlja dvostruko bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu, kada su imali neto dobit od 148 miliona dinara. Neoplanta je ostvarila 212 miliona dinara neto dobiti, što je sedam puta više nego u 2022. godini, kada su imali neto dobit od 36 miliona dinara. Yuhor je ostvario 188 miliona dinara neto dobiti, dok je Topola na začelju tabele sa zaradom od 82 miliona dinara.

I još podataka

Kada su u pitanju ukupni prihodi, Matijević i dalje prednjači sa 23,3 milijarde dinara. Iako je taj iznos nešto manji u odnosu na 2022. godinu kada su imali prihode od 24,5 milijardi dinara, solidan je. Drugi po prihodima je Trlić sa 12,4 milijarde dinara, a treći je Đurđević sa 11,6 milijardi dinara. Yuhor i Carnex dele četvrto mesto sa prihodom od 11,5 milijardi dinara, dok je Agro-papuk na šestom mestu sa 7,3 milijarde dinara. Zlatiborac je ostvario prihod od 6,7 milijardi, dok je Neoplanta imala 6,6 milijardi dinara. Na začelju tabele je Topola sa prihodom od 2,7 milijardi dinara.

Izvor: Matijević – zvanična Fejsbuk stranica

Osim Matijevića, Carnex nije ostvario veće prihode u 2023. u odnosu na 2022. godinu. Sa druge strane, svi ostali veliki igrači u mesnoj industriji beleže rast. Neoplanta i Đurđević su povećali prihode za 30%. Pritom su Yuhor, Trlić i Agro-papuk ostvarili rast od nešto više od 20%. Zlatiborac je zabeležio rast prodaje za 15%, a Topola nešto manje od 10%.

I još podataka oko mesa

Što se tiče zarada, Zlatiborac prednjači sa prosečnom bruto zaradom od 171.500 dinara, što je gotovo dvostruko više u poređenju sa Agro-papukom. Neoplanta je na drugom mestu po visini bruto zarada sa 152.950 dinara, dok je Carnex treći sa 129.414 dinara.

Izvor: Pršutijada – zvanična Fejsbuk stranica

Kada je reč o broju zaposlenih, nije bilo značajnih promena. Carnex i Matijević su završili 2023. godinu sa nešto manjim brojem radnika u poređenju sa prethodnom godinom. Sa druge strane su ostali ili blago povećali broj zaposlenih ili ostali na nivou zaposlenosti iz 2022. Analitičar Bloomberga, Nemanja Đurđević, ima mišljenje o ovome. On smatra da su smanjeni prihodi od prodaje i veći troškovi za zaposlene glavni faktori koji su uticali na slabije poslovne rezultate Matijevića i Carnexa.

Đurđević tvrdi da je kompanija Matijević završila 2023. godinu sa gotovo prepolovljenim iznosom EBITDA, odnosno manjim za 52% u poređenju sa 2022. godinom. On tvrdi da je to delimično posledica smanjenja prihoda od prodaje za 3,1% i povećanja ukupnih poslovnih troškova za 2%. On tvrdi da su se troškovi zaposlenih povećali za 17% u odnosu na prethodnu godinu. On tvrdi da je ovo rezultat smanjenja broja zaposlenih za tri%, ali i povećanja prosečne plate po zaposlenom za 21%.

Izvor: Ona/Telegraf

I šta još veći Đurđević?

Prema njegovim rečima, iako se dominantni trošak, trošak materijala, relativno nije povećao, opterećenje prihoda od prodaje tim troškom se povećalo sa 76,4% na 78,8% zbog smanjenja prihoda od prodaje.

Dodaje da je učešće troškova zaposlenih na kraju 2023. u prihodima od prodaje bilo 10,8%, što nije iznenađujuće s obzirom na to da je EBITDA margina smanjena na nivo od 7,1%, dok je prethodne godine Matijević završio sa 14,3% EBITDA margine.

Slična situacija se odvija i kod Carnexa, ali su efekti malo blaži u odnosu na Matijevića. Smanjenje EBITDA margine sa 11,1% iz 2022. na 8,8% u 2023. rezultat je smanjenja prihoda od prodaje za 6,5% u 2023. u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, smanjenje prihoda od prodaje je pratilo i smanjenje ukupnih operativnih troškova za 7%. Konačno, EBITDA je smanjena za 26% u 2023. u odnosu na 2022. Troškovi materijala su pratili dinamiku promene prihoda od prodaje, tako da se njihov udeo u prihodima od prodaje nije značajno menjao.

Đurđević navodi da su troškovi zaposlenih postali drugi trošak po opterećenju prihoda. Oni su time povećali svoje učešće u ukupnim troškovima na 12,2% u 2023. godini. Ističe da se broj zaposlenih smanjio za 7%. Pritom je prosečna plata po zaposlenom porasla za 11% u 2023. u poređenju sa prethodnom godinom. Ukupno gledano, prihodi od prodaje u Carnexa su više opterećeni kombinacijom troška materijala i troška zaposlenih u 2023. godini, čineći udeo od 84,3%, za razliku od 2022. godine, kada je udeo ovih troškova bio 83%.

Izvor: AgroTV