Srpska poljoprivreda suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog ekstremnih suša koje traju već treću godinu zaredom. U 2023. godini navodnjavano je samo 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, što je jedan od ključnih razloga slabog doprinosa sektora ukupnom privrednom rastu. Suša je značajno umanjila prinose i povećala cene hrane, dok su rast cena semenskog krompira, luka, salate i paprike, zajedno sa poskupljenjem mleka i mesa, dodatno opteretili budžet potrošača.
Prošle godine, poljoprivredna proizvodnja zabeležila je skroman rast od 8,7%, prvenstveno zahvaljujući većim prinosima žitarica, poput kukuruza, čija je proizvodnja povećana za 55%. Međutim, voće je zabeležilo pad prinosa od 16%, dok je proizvodnja povrća pala za 15%. Stočarstvo je nastavilo opadajući trend, sa drastičnim padom broja svinja za 20%, dok je proizvodnja mleka ostala na minimumu. Najniža količina proizvedenih jaja u poslednjoj deceniji dodatno ilustruje krizu u sektoru.
Kako je suša ruinirala agrar?
Srbija je ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda. Ali je vrednost izvoza primarnih proizvoda pala za 13% u 2023. godini. Izvoz voća i žitarica ostao je ključan. Međutim, zabeležen je pad u izvozu svežih jabuka u Rusiju. Pritom su uvozni troškovi primarnih poljoprivrednih proizvoda porasli za 50% u odnosu na petogodišnji prosek. Srbija je najviše uvozila smrznuto svinjsko meso, kafu, banane i semenski kukuruz. Najveći su suficiti ostvareni u izvozu voća i žitarica.
Nepovoljni klimatski uslovi nastavili su da ugrožavaju poljoprivredu i u 2024. godini, sa očekivanim padom bruto dodate vrednosti sektora za oko 8%. Suša je najviše pogodila kukuruz, sa padom proizvodnje od preko 23%, dok su i industrijske biljke pretrpele smanjenje za petinu. Uprkos ovim izazovima, rast izvoza žita i leguminoza u prvoj polovini godine doneo je povećanje vrednosti izvoza za 51%.
Poljoprivredni fakultet procenjuje da je Srbija zbog klimatskih promena izgubila 7,8 milijardi evra u poslednje dve decenije, najviše zbog suša. Ključna rešenja leže u modernizaciji tehnologija i proširenju sistema za navodnjavanje, o čemu se decenijama vodi rasprava bez značajnijih rezultata. Uprkos osnivanju Instituta za razvoj veštačke inteligencije, ostaje otvoreno pitanje da li će se tehnologije primeniti na način koji bi obezbedio oporavak poljoprivrede i zaštitu od budućih klimatskih izazova.
Izvor: 24 Sedam
