Prema najnovijim podacima, a kako rezignirano vazda ističu poljoprivrednici, trgovinske marže proizvoda su duplo veće od njihovih cena. Postavlja se, naravno, pitanje zašto je to slučaj? Odgovor nam preko ilustrativnog primera daje Goran Filipović iz Kisača.
Svako na marže glasno zapomaže
Jedan od glavnih zahteva poljoprivrednika koji su nedavno protestovali je unapređenje tržišta. Filipović, koji se bavi uzgojem jabuka, ilustruje kako tržište funkcioniše na primeru svoje proizvodnje. Naime, on je prodao jabuke po ceni od 42 dinara po kilogramu, ali je primetio da su cene u marketima već nakon nekoliko nedelja skočile na 129 dinara.
Filipović detaljno objašnjava sve troškove koje je imao pre nego što je počeo da ubire plodove sa svog voćnjaka. Za podizanje voćnjaka na površini od hektara i po, uključujući sadnice, ogradu, žicu, sistem za navodnjavanje i sistem za odbranu od grada, bilo je potrebno izdvojiti početni kapital od 50.000 evra. Dodatnih 15.000 evra je otišlo na pripremne radove, kao što su nivelacija terena i kopanje, kao i za plaćanje radne snage. Filipović je dobio povrat od države od 50% na ukupno uloženih 65.000 evra, tako da je u konačnici uložio oko 35.000 evra u svoj voćnjak.
Prve tri godine roda nije bilo. Filipović, kako navodi, je samo vraćao kredit. Tek je prošle sezone „ušao u rod“. Od hektara je dobio tri vagona, odnosno sveukupno oko pet. „Računajte da tokom sezone, od cvata do berbe, imamo 26 do 30 prskanja, kao i prihranu (fosfor, kalij, azot..) koju dajemo svaki drugi dan preko sistema navodnjavanja, tu su još i potrošen benzin za agregate i voda. Na kraju dođe branje i plaćanje radnika. Obrali smo sve za dan uz pomoć 120 nadničara“, dodaje Filipović.
Frapantne brojke
Filipović ističe da je pažljivo vodio računa o svakom koraku u voćnjaku i postigao je da jabuke budu u prvoj klasi u 90% slučajeva. Prodajom po ceni od 42 dinara po kilogramu, kaže da je ostvario dobit. Međutim, ono što ga je iznenadilo bila je slika njegovih jabuka dva dana nakon prodaje u jednom hipermarketu u okolini.
Rezignirani poljoprivrednik je rekao da mu je sestra poslala fotografiju iz marketa u Šidu nakon prodaje jabuka. Primetio je da su jabuke koje su imale oznaku njegove zadruge kao proizvođača bile označene cenom od čak 129 dinara. Izrazio je nezadovoljstvo time što nije razumeo kako su oni došli do te cene i kako su izračunali svoje troškove, s obzirom na to da je on uspeo da ostvari profit nakon svih ulaganja koje je naveo. Napomenuo je da su to rane sorte jabuka koje se beru početkom avgusta, da nisu bile u hladnjači i da nisu putovale do Rusije; čak i da jesu, ne bi imale takvu cenu. Pitao se kome ide ta ogromna razlika u ceni i zašto naši građani ne bi konzumirali domaću jabuku po ceni od, recimo, 60 dinara.
Razdaljina između Kisača i Novog Sada je samo osam kilometara, pa je teško poverovati da se cena može tako dramatično promeniti u gradskim marketima nakon samo jednog ili dva dana.
Stručno razmatranje problema oko marže
Profesor Žarko Ilin s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je naglasio da je jasno ko profitira u ovoj situaciji, kada su marže u pitanju. Istakao je da su prodavci i nakupci oni koji zarađuju, pri čemu je naglasio da lanci supermarketa zapravo vrše pritisak na proizvođače.
Govoreći o voćarima koji su prodavali jabuke po ceni od 42 dinara po kilogramu, istakao je da su uložili između 37 i 38 dinara po kilogramu. A ako su jabuke stajale u hladnjači duže vreme, pitanje je koliko su neki zapravo zaradili.
Profesor smatra da su profesionalni proizvođači povrća, voća i hortikulturnih biljaka veoma potcenjeni. Dodao je da nedostaje pravilna i dobro vođena agrarna politika. Ističe da naši proizvođači, zadruge i agro-firme ne dobijaju ni blizu subvencija koje imaju njihovi kolege u Evropskoj uniji. A to ih čini nekonkurentnim u odnosu na zemlje u okruženju poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske.
Profesor Ilin je naglasio da su lanci supermarketa veliki problem jer direktno vrše pritisak na proizvođače kroz cenu po kilogramu i odloženo plaćanje. Oni prvo prodaju njihove proizvode, a tek onda ih isplaćuju, što dodatno otežava situaciju.
Govoreći o ulaganjima u poljoprivredu, profesor je istakao da je za sadnju hektara povrća na otvorenom polju potrebno između 5.000 i 10.000 evra. Za deset hektara bi pak trebalo izdvojiti 100.000 evra.
Profesor Ilin je zaključio da su poljoprivrednici opravdano zahtevali uređenje robne berze. Oni traže precizan plan i tačne datume za uređenje tržišta do marta 2024. godine. Naravno, sve to traže u skladu sa zakonima Republike Srbije i Strategijom za razvoj poljoprivrede, kojoj rok ističe ove godine.
Izvor: Agronews
