Iako su rani mrazevi krenuli već oko praznika, neće ugroziti voće koje je trenutno u fazi mirovanja, ističe se na portalu „Dobro jutro“. Prema vekovnom iskustvu u selima jugozapadne Srbije, kasni prolećni mrazevi se smatraju znatno opasnijim, budući da u jednoj noći mogu naneložiti štetu cvetnom rodnom stablu.
Zbog surove planinske klime i siromašnih zemljišta, lokalni stanovnici ovde se većinom bave stočarstvom, dok voćnjaci služe za lične potrebe i primenjuju se po principu “šta god da rodi”. Nedavno su tek počeli da podižu voćnjake sa sadnicama iz rasadnika, a mladi voćari sve više obraćaju pažnju na agrotehničke mere, mada to čine sporadično i ne dovoljno.
Vladan Mandić iz Radoinje kod Nove Varoši je istakao pojedinosti teme ranih mrazeva i stabala voća. „U aprilu prošle godine dok je šljiva još bila u punom cvetu temperatura se danima spuštala ispod nule, ali sam ipak uspeo da je sačuvam od jutarnjih mrazeva,“ naglasio je Mandić. „Uveče sam traktorskom prskalicom orošavao stabla vodom, kako to struka nalaže, pa je led koji se formirao oko cveta sačuvao ga od izmrzavanja. Nekada se u ovim krajevima verovalo da ukoliko je suv cvet mraz mu ne može ništa, ali se pokazalo da nije tako“
Proizvođači ne brinu za voće tokom zime
Usled nepovoljnih meteoroloških uslova, šljive su prošle jeseni samo u nekoliko voćnjaka na ovom području dobile plavu boju. U drugim voćnjacima nije bilo plodova za berbu. To je rezultiralo nezadovoljstvom mnogih koji su ostali bez mogućnosti pravljenja pekmeza, a ni “vesela mašina” nije bila aktivna. Ipak, na Mandića brdu, Vladan i njegova supruga Monika su sa svojih 400 mladih stabala uspeli da uberu oko 12 tona konzumne šljive, dok su iz starijeg voćnjaka sakupili i dve tone ranke i dženarke za proizvodnju rakije.
„Koliko znam, jedini sam ja u ovom kraju proletos orošavao i branio voćnjak od prolećne slane i kasnih mrazeva. Dok drugi, nažalost, nisu to ni pokušali. Više voće ne može da se gaji kao nekada. Kada se sav rad svodio na to da pokupite u kacu ono što eventualno rodi,“ dodaje Mandić.
Voćnjak, kako ističe, zahteva da ga prskate, orezujete i održavate ukoliko želite da redovno rađa. „Ja sam moj prošle godine prskao čak 11 puta, što je u ovom kraju gotovo nezamislivo. Vremenske neprilike pogodovale su razvoju mnogih bolesti. Pratio sam promene na biljci i reagovao pravovaremeno. A imao sam i sreću da me vreme poslužilo tokom tretiranja zasada zaštitnim sredstvima. Nisam školovani voćar, ali slušam savete i edukujem se, a najviše sam naučio na svojim greškama,“ zaključio je Mandić.
Izvor: Dobro jutro
