Naslovna Poljoprivreda Žetva hlebnog žita (al’ paor se pita…?)

Žetva hlebnog žita (al’ paor se pita…?)

68
0

Ukoliko nе budе kišе narеdnih dana, žеtva ranih sorti pšеnicе počеćе najkasnijе tokom vikеnda, što jе znatno ranijе nеgo protеklih godina. Preciznije, u ovom trenutku je žetva, kako tvrde paori, poranila bezmalo 2-3 sedmice u odnosu na prosek.

Foto: Pixabay

U ovoj žetvi se planira žetva pšenice sa oko 625.000 hektara. Pritom, očekuje se da će zbog suše prinos biti samo 4,7 do pet tona po hektaru. Prognozira se da će ukupan prinos pšenice ove godine biti nešto iznad 3,1 milion tona. Naglasićemo da je to i više nego dovoljno za potrebe domaćeg tržišta, s obzirom na potrebu od oko 1,7 miliona tona.

Ulazak u novu sezonu žetve se očekuje sa najmanje 1,5 miliona tona viškova pšenice na tržištu, što će omogućiti izvoz na strana tržišta. Uzimajući u obzir ovogodišnji rod, očekuje se da će dostupno biti najmanje 2,7 miliona tona pšenice za izvoz.

Izvor Pixabay

Žetva i cena žitarica

Trenutna berzanska cena pšenice bez PDV-a iznosi 23,5 dinara, odnosno 25,8 dinara sa PDV-om. Očekuje se da ova cena neće ostati ista kada počne otkup, već da će novi rod biti jeftiniji za dva do tri dinara po toni, s obzirom na tendenciju opadanja cena pšenice koja se beleži godinama unazad, posebno nakon početka žetve.

Zadružni savez Vojvodine još nije utvrdio procenu vrednosti novog roda pšenice, a ni otkupljivači nisu izneli svoje stavove o ceni novog roda. Međutim, ratari ističu da je trenutna cena pšenice sa PDV-om od 25,8 dinara najbliža realnoj ceni novog zrna pšenice, koja bi trebalo da bude oko 30 dinara.

Foto: Bolja zemlja

Ratar iz Inđije, Radoslav Adamović, je razgovarao sa medijima na datu temu. Apostrofirao je da bi nova pšenica trebalo da se prodaje po ceni od oko 30 dinara sa PDV-om. Saša Atanasković, poljoprivrednik iz Turije, dodaje da bi poželjna cena novog roda bila između 27 i 30 dinara sa PDV-om.

Atanasković je istakao da, uzimajući u obzir podsticaje koje su dobili za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru, subvencionisano gorivo i obećani iznos od 17.000 dinara za sertifikovano seme, kilogram novog roda pšenice bi trebao da bude u rasponu od 27 do 30 dinara. Takođe je napomenuo da se očekuje da prinosi u žetvi neće biti visoki zbog suše tokom marta i aprila, već će biti prosečni ili ispod proseka, sa maksimalno oko 5,5 tona po hektaru.

Izbegavati nepromišljene prodaje

Adamović je istakao da na poljima postoji različita sorta pšenice. Rekao je da je niska cena pšenice prošle godine i visoki troškovi setve doprineli tome da nisu svi poljoprivrednici bili finansijski sposobni da u potpunosti primene agrotehničke mere. Samim tim će prinosi varirati od njive do njive. Dodao je da se očekuju prosečni prinosi, kao i oni znatno ispod proseka. Ovo je mahom zbog suše koja je smanjila količinu hlebnog zrna u ovoj žetvi. Istakao je pritom i da je u normalnim godinama, kada se očekuju prinosi od sedam tona po hektaru, kilogram nove pšenice mogao vredeti i 27,5 dinara sa PDV-om.

Nadalje, rekao je da će cena novog žita trebati biti viša za dva i po dinara. Drugim rečima, biće 30 dinara sa PDV-om. Razlog iza te cene je taj da će takve prinose imati samo nekolicina poljoprivrednika. Takođe, dodao je da poljoprivrednici koji imaju prinose ispod dve tone po hektaru neće imati koristi čak ni ako bi pšenica koštala stotinu dinara po kilogramu.

Setva pšenice

Malo i od berze

Agroekonomski analitičar iz Info tima logistika, Aleksandar Kutlešić, obratio se medijima. Rekao je da je trenutno realna cena pšenice oko 26 dinara, koliko se prodaje na Produktnoj berzi Novi Sad. Savetovao je poljoprivrednike da ne prodaju novo žito odmah. Umesto toga, veli, treba da sačekaju i vide koliko će biti žetve pšenice širom sveta, posebno u Crnomorskom regionu. Istakao je da se već sada procenjuje da će žetva u Rusiji i Ukrajini biti manja za 10 do 15 miliona tona. To čini oko 8-10% svetskog uvoza. Takođe, dodao je da se očekuje manje pšenice i u zemljama EU.

U nastavku obrazloženja, istakao je da se na tržištu očekuje pojava Indije, koja pet godina nije uvozila pšenicu. Svi ovi faktori su razlozi zbog kojih je rekao da naši ratari treba da budu strpljivi i sačekaju da domaća pšenica postane skuplja. Naposletku, treba uzeti u obzir da je Srbija poznata kao izvoznik tržišnih viškova žitarica.

Izvor: Dnevnik