Kako su njena lekovita svojstva sve poznatija, tako raste i interesovanje za njenu proizvodnju. Pionir u gajenju ove biljke, Dragomir Ivanović za Bolju zemlju kaže da svojim poduhvatom pokušava da dokaže da ova mediteranska biljka može da raste i kod nas.
Malim koracima ka velikim promenama
“ Kako sam nekada puno putovao u Italiji sam imao priliku da uživam u artičoki. Ova zemlja je najveći proizvođač i potrošač artičoke na svetu. U poslednjih 20 godina kod nas sam samo jednom uspeo da nađem i kupim artičoku, a kako sam pionir u ovom poslu nadam se da ću uspeti mnogo toga da promenim kada je ova biljka u pitanju” kaže za Bolju zemlju Ivanović.
Nakon odluke da počne sa gajenjem artičoke kreću i prvi problemi, gde naći kvalitetno i dobro seme.
“ Kako je to biljka koja se kod nas ne gaji, nemoguće je naći u apotekama, a mislim da se seme kod nas i ne proizvodi. Na sajmovima prodaju seme u kesici, ali imam jako loše iskustvo sa tim, nema klijavosti, slabo niče. Seme iz kog sam napravio zasad i sa kojim sam jako zadovoljan stiglo je iz Holandije, a nedavno mi je stiglo seme sa Novog Zelanda “ rekao je naš sagovornik.
Artičoka je višegodišnja biljka, gaji se od dve do šest godina, a prvi plodovi se mogu očekivati u drugoj godini. Stabljika je jaka, raste do 1,5 metara, ima velike listove, koji ponekad mogu biti trnasti i veoma liči na čičak. Plodovi artičoke, liče na čuvarkuću, a beru se sa štapićem na kom i rastu.
Prvi plodovi ove godine
“Mom zasadu je tek druga godina i ovim praktično pokazujem da biljka koja je iz toplih krajeva može da raste i kod nas. Tokom ove zime namerno sam nekoliko komada ostavio napolju, pratim kako mraz utiče na njih i da li mogu da ga izdrže. I ona je još zelena, a nisam je štitio tokom zime “ objašnjava Ivanović.
Kako objašnjava naš sagovornik uskoro kreće sa pripremom novog rasada.
“Planiram da ovih dana krenem sa rasadom u stakleniku, pa onda ide topli sto, zatim lampe i polako negde do aprila, maja, bar je tako bilo prošle godine, nadam se da će rasad lepo da se razvije. Ponosim sa tim da se rasad od prošle godine svuda jako lepo primio” ističe Dragomir Ivanović.
Kako plodovi artičoke rastu tek u drugoj godini, naš sagovornik se dosetio da kada rasad nikne, iznese ga napolje, na hladno vreme, nekoliko dana, da se iskali. Zatim kada biljke ponovo vrati u toplo, one nastave da rastu, takoreći prevari ih za jednu vegetaciju, na taj način ubrza njen rast.
“Nažalost prošle godine nisam ubrao ni jedan plod. Strašan grad ih je pogodio, listovi su bili potpuno iscepani. Na moje iznenađenje, biljke su se potpuno oporavile i iz postojećeg korena do jeseni su izrasli sasvim novi primerci. Artičoka je preživela grad bez ikakvih problema. U literaturi prirodni neprijatelji postoje, ali u mom zasadu nikakvih bolesti nije bilo, čak ni životinje, bube, nisu dirale listove” kaže naš sagovornik.
Kao veliki ljubitelj artičoke, Dragomir objašnjava, veoma interesantan način kako se polodovi ove biljke i jedu.
Kako spremati artičoku
“Cvast koju mi vidimo, ona se otvara, na vrhu ima šiljate listove, ima prave bodlje, onda se ona polako otvori pa se iznutra vadi bejbi artičoka, kao srce salate koji se i jede. Kako je kod nas godinama nisam našao i ne mogu da kažem koliko košta, ali svetske cene mogu biti basnoslovne” ističe naš sagovornik.
Kako kaže naš sagovornik, postoji veliko interesovanje za artičoku, jer se kod nas jako teško nabavlja.
“Artičoka se jednostavno sprema blanširanjem, ona voli dobar sos i ona se uvek uparuje sa nečim, sa raznim povrćem, suvim mesima, različitim vrstama sira, sve prema ukusu, od veganske hrane sve do supa, čorbe, do mesa, svih vrsta ribe, plodova mora. Artičoka ide kao dodatak finim jelima. A kako je veoma skupa može se reći da je to jelo za bogate, a imam običaj da kažem da je to jelo i za bogate duhom” našalio se naš sagovornik.
Sve više ljudi je zaniteresovano za gajenje artičoke i sve više njih traži rasad od Dragomira Ivanovića, a zbog veoma zahtevnog procesa stvaranja rasada, on rasad radi samo po porudžbini.
Lekovita svojstva artičoke
Artičoka ima malu energetsku vrednost, količine belančevina i masnoće su gotovo zanemarljive, ali je veoma bogata mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, sumpor i magnezijum), vitaminima (vitamini grupe B i C i provitamin A), a gorak ukus dolazi od taninkse kiseline.
Artičoka je dobra za zdravlje jetre, pomaže kod probavnih teskoba, dobra je za detoksikaciju organizma, može sniziti krvni pritisak, jača iimuni sistem, snižava holesterol i štiti organizam od raznih bolesti.
