Bakterioznu, uglastu, pegavost lista jagode prouzrokuje bakterija Xanthomonas fragariae. Ova bolest prvi put je zabeležena u Severenoj Americi 1962. godine, dok se nakon nekoliko godina pojavljuje i u Evropi, u svim zemljama u kojima se gaje jagode.
Simptomi ove bolesti jagoda mogu da se primete tokom celog vegetativnog ciklusa biljke, a kako nam taj period predstoji, važno je da podsetimo voćare da obrate pažnju na svoje zasade.
Kako prepoznati simptome
“Pojava prvih simptoma je na naličju lista, u vidu vodenastih, tamnozelenih pega koje imaju svetlucavi – staklasti odsjaj. Razvojem bolesti, pege postaju vidljive i na licu lista, crveno smeđe boje, nepravilne i uglaste, oivičene nervima. Spajanjem pega zahvata se veliki deo lista koji izgleda spaljeno i tada simptomi izgledaju kao posledica napada fitopatogenih gljiva. U vlažnim uslovima, na naličju lista, stvara se bakterijski eksudat koji se na površini lista osuši i formira tanki prozirni film. Ovo su simptomi koji ukazuju da je uzročnik bakterija Xanthomonas fragariae. Na cvetu se javlja samo na kruničnim listićima” objašnjava Živorad Jovanović, savetodavac iz oblasti zaštita bilja poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.
Kako objašnjava naš sagovornik, kod sistemičnih infekcija mladih biljaka, bakterija je prisutna u sprovodnim sudovima, a biljke izgledaju vodenasto, koje sa razvojem bolesti propadaju.
“Glavni izvor zaraze su zaraženi živići i zaraženo, uvelo lišće iz prethodne vegetacije. Prenosi se navodnjavanjem, insektima, vetrom (prenos kapljica vode sa patogenom), obradom zemljišta, tokom berbe i otkidanja vreža. U biljku prodiru preko stominih otvora i povreda” kaže Jovanović.
Xanthomonas fragariae je bakterija, štapićasta, aerobna, gram-negativna i nepokretna, ponekad sa jednim bičem. Jako je otporna na nepovoljne uslove. U sušnim uslovima, na zaraženom uvelom lišću može dugo da preživi. Dok se u laboratorijskim uslovima bakterija može održati do 2,5 godine. U tlu, bez biljnog materijala, ne može dugo da opstane.
Uslovi koji pogoduju razvoju ove bakterije su dnevna temperatura oko 20 stepeni i niske temperature noću, uz visoku relativnu vlažnost. Česte padavine, navodnjavanje i jaka rosa veoma odgovaraju ovoj bolesti jagoda.
Kada ova bolest “napadne” zasad jagoda, najveća šteta koju prouzrokuje je sušenje listova, ako to uzme maha, može doći do toga da plodovi biti slabijeg kvaliteta. Ukoliko bolest brzo napreduje i širi se, može doći do propadanja zasada.
Prevencija i mere zaštite
“Mere sprečavanja pojave uglaste bakteriozne pegavosti lista jagode su: zdrav sadni materijal, izbor položaja za sadnju i dobra priprema zemljišta, optimalni sklop. U toku vegetacije važna je optimalna mineralna prihrana, sprečiti bujnost biljaka, odstranjivanje zaraženih biljaka i suvih listova i hemijska zaštita. Najefikasnija je preventivna zaštita u prvoj fazi vegetativnog razvoja, bakarnim sredstvima. Tretira se dva puta sa intervalom od 10-15 dana između tretmana “ objašnjava Živorad Jovanović.
Kada se jagode gaje u zaštićenom prostoru bakteriozna pegavost lista ih retko napada.
#odgovornonovinarstvo
