Kako smo i ranije pokrivali na Boljoj zemlji, sve više stabala banana niču u Srbiji, i po svoj prilici ova kultura će se „odomaćiti“ uskoro. Najsvežiji primer jeste plantaža banane u beogradskom predgrađu Sremčica.
Dugogodišnji penzioner Milorad Đorđević, već 22 godine uživa u penziji. Ali umesto da mu penzionerski dani budu ispunjeni letargijom, odlučio se za novu životnu avanturu – uzgojem banana. Krenuo je, kako ističe za portal „Dobro jutro“, od jedne sadnice donete iz Grčke, da bi sledeće godine svoju parcelu pod ovim egzotičnim voćem duplirao.
„Svi me pitaju kako sam došao na ideju da uzgajam banane. To je zato što volim more, hteo sam da prodam kuću u Sremčici i da odem da živim u Grčkoj, međutim, razočarao sam se nešto u Grke i počeo sam ovde da uzgajam ovu egzotičnu voćku. Prva banana je stigla iz San Petrosa iz Grčke, kako bi me podsećala na morski ambijent,“ veli Đorđević.
Banana još uvek slabo rađa kod nas
Od samo četiri sadnice, Đorđević je izgradio pravu malu plantažu. „Krenuo sam od četiri komada, pa deset, onda plantaža. Lako se razmnožava, izbijaju mladari, opkroje se ašovom, odvoje, iskopaju se i presade u saksiju ili zemlju. Ja sve držim u zemlji. Nije zahtevna za održavanje. Ova godina je bila takva da nijednom nisam zalivao, kad je veća vrućina zalivam je. Uspeva u našoj zemlji, nije joj potrebno posebno zemljište, đubrim je običnim stajskim đubrivom – kako nije zahtevna leti, tako isto nije ni zimi. Da bi opstala dovoljno je samo je dobro ušuškati.,“ naglašava on.
U nastavku izjave, ovaj aktivni penzioner pojasnio je proces uzgoja tokom hladnijeg vremena. „Za održavanje zimi ako želite da rodi, a rađa treće godine, dovoljno je da odsečete sve listove i celu je umotate agrilom, previje se i odozgo da ne uđe sneg. Oko korena se pospe nekoliko džakova đubriva od pečuraka, ono daje toplotu, ugazi se dobro i tako spremljene čekaju do proleća,“ veli Đorđević ponosno.
Kako tvrdi tokom svoje izjave, banane iseče na visinu od 170 cm, pre nego što ih spremi za zimovanje. „Tako opstaje do proleća. S proleća krajem marta sa neke visine od 170 cm, na koliko sam je isekao, izbiju novi listovi i krene život. Mladari kreću već od maja,“ apostrofirao je. „Bitno je zadržati stablo, koje posle treće godine može da rodi.“
Naravno, ni ovaj uzgoj nije bez svojih problema. Kako ističe Đorđević, rod ne uspe da sazri zbog mrazeva koji nastupe u trenutku kad bi trebalo da je više sunca i da banana počne da žuti. „Banana ima ciklus od godinu dana da bi sazrela, što kod nas ne uspeva,“ istakao je voćar.
Izvor: Dobro jutro
