Nisu sva jaja ista, čak i kada na prvi pogled izgledaju potpuno identično. Razlika nije nužno u veličini, boji ljuske ili ukusu, već pre svega u načinu na koji su živеlе koke koje su ih snele. Na ambalaži se najčešće mogu pronaći četiri oznake: kavezni uzgoj, podni uzgoj, slobodan uzgoj i organski uzgoj.
Ove oznake govore o uslovima u kojima se drže koke nosilje, odnosno o tome koliko prostora imaju, da li mogu da izlaze napolje i kakva pravila važe za njihovu ishranu.
Kavezni uzgoj – oznaka 3
Ovo je najintenzivniji način proizvodnje jaja. Koke se drže u posebnim kavezima, u zatvorenom prostoru, gde imaju ograničenu mogućnost kretanja. Hrana i voda su im dostupni preko sistema za automatsko hranjenje i napajanje, a proizvodnja je organizovana tako da se dobije što veći broj jaja uz kontrolisane uslove.
Savremeni kavezni sistemi razlikuju se od nekadašnjih baterijskih kaveza, jer takozvani obogaćeni kavezi moraju da imaju određene dodatke, poput gnezda, prečki i prostora za čeprkanje. Ipak, mogućnost kretanja i ispoljavanja prirodnog ponašanja ostaje ograničena.
Prednost ovog sistema je visoka produktivnost i niža cena proizvodnje, što se često odražava i na cenu jaja u prodavnicama.
Podni uzgoj – oznaka 2
Kod podnog uzgoja koke više nisu zatvorene u kavezima, već se slobodno kreću unutar zatvorenog objekta. Imaju pristup hrani i vodi, mogu da se kreću po podu, čeprkaju po prostirci, koriste prečke i polažu jaja u predviđena gnezda.
Međutim, podni uzgoj ne znači da koke izlaze napolje. One čitav život mogu provesti unutar hale, bez pristupa travi i otvorenom prostoru.
U ovakvom sistemu dozvoljena gustina naseljenosti u evropskim standardima iznosi najviše devet koka po kvadratnom metru korisne površine. U odnosu na kavezni uzgoj, koke imaju više mogućnosti za prirodno kretanje, ali i dalje žive u kontrolisanom, zatvorenom okruženju.
Slobodan uzgoj – Free range – oznaka 1
Slobodan uzgoj predstavlja sledeći korak. Pored prostora unutar objekta, koke imaju mogućnost izlaska na otvoreni prostor, gde mogu da hodaju, čeprkaju po zemlji, kljucaju travu i istražuju okolinu.
Prema evropskim standardima, za svaku koku mora biti obezbeđeno najmanje četiri kvadratna metra spoljašnjeg prostora, uz dnevni pristup ispustu. Taj prostor treba da bude pretežno prekriven vegetacijom.
Ipak, oznaka free range ne znači da koke ne borave u objektu. One se i dalje vraćaju u zatvoren prostor radi nošenja jaja, hranjenja i odmora. Takođe, ne znači da slobodno lutaju po neograničenom prostoru, već da imaju pristup propisno uređenom spoljašnjem ispustu.
Ovaj sistem zahteva više prostora i organizacije, pa je proizvodnja obično skuplja nego kod podnog i kaveznog uzgoja.
Organski uzgoj – oznaka 0
Organski uzgoj predstavlja najzahtevniji od četiri sistema, jer podrazumeva kombinaciju slobodnog uzgoja i posebnih pravila o ishrani, držanju životinja i načinu proizvodnje.
Koke moraju imati pristup otvorenom prostoru, a njihova ishrana zasniva se na organski proizvedenoj hrani, bez upotrebe genetski modifikovanih organizama. U organskoj proizvodnji ograničena je i upotreba sintetičkih dodataka, a primenjuju se posebna pravila za zdravlje i dobrobit životinja.
Prema evropskim pravilima, spoljašnji prostor mora biti obezbeđen u obimu od najmanje četiri kvadratna metra po koki, dok je broj životinja u objektu ograničen na najviše šest koka po kvadratnom metru korisne površine.
Važno je naglasiti da organsko jaje nije samo jaje koke koja jede travu i izlazi napolje. Organska sertifikacija obuhvata čitav sistem proizvodnje, uključujući poreklo hrane i kontrolu uslova uzgoja.
Zbog strožih zahteva i viših troškova proizvodnje, organska jaja uglavnom imaju i najvišu cenu.
