Dok su se gotovo sve rase domaćih gusaka razvijale prvenstveno zbog mesa, jaja ili perja, jedna ruska rasa ima sasvim drugačiju istoriju. Tula guska vekovima je selekcionisana zbog borbenosti, snage i izdržljivosti. Danas, kada su tradicionalne borbe gusana uglavnom deo prošlosti, ove neobične ptice postale su pravi raritet među ljubiteljima i kolekcionarima rasne živine.
Snažan kljun, čvrsto telo i temperament – to su osobine po kojima se tula guska izdvaja od drugih rasa. Generacijama su odgajivači za priplod birali najborbenije jedinke, vodeći računa o njihovoj fizičkoj snazi, izdržljivosti i karakteru. Tako je nastala rasa čija se istorija ne može razumeti bez jednog neobičnog poglavlja ruskih narodnih običaja – tradicionalnih borbi gusana.
Iako danas takva nadmetanja više nemaju značaj koji su nekada imala, interesovanje za tulu nije nestalo. Naprotiv, među posvećenim odgajivačima rasne živine ona uživa poseban ugled. Naročito su cenjene jedinke retkih boja i izraženih rasnih karakteristika, za koje kolekcionari ne štede novac. Pojedini primerci dostižu i izuzetno visoke cene.
A kako jedna ovako neobična ruska rasa izgleda u našim krajevima? Ne moramo da putujemo do Rusije da bismo je upoznali. Tulu gusku u Srbiji pronašli smo na Maloj farmi Ćulibrk, u Karađorđevu, nadomak Bačke Topole.
Posebno zanimljiva kod tula guske je kombinacija robusne građe i vrlo prepoznatljivog izgleda. Odlikuju je široka prsa, snažan vrat, kompaktno i mišićavo telo, kratke, ali čvrste noge. Reč je o izuzetno aktivnoj, temperamentnoj i teritorijalnoj guski, koja ume odlučno da brani svoj prostor i svoje jato. Za razliku od mnogih proizvodnih rasa, kod nje se posebna pažnja posvećuje očuvanju tradicionalnih rasnih osobina, pravilnoj građi i karakterističnom držanju.
Jedan od njenih najvažnijih rasnih znakova jeste oblik kljuna, po kojem se tradicionalno razlikuju tri tipa – pravonosni, strmonosni i lažnonosni. Ima zaobljenu glavu sa širokim čelom, najčešće crne ili plavičastosive oči, kratak i snažan vrat i zbijeno, moćno telo. Perje joj se javlja u nekoliko varijeteta, među kojima su najčešći sivi, glinasti i beli, dok postoje i šareno obojene jedinke. Iako na prvi pogled deluje krupnije, odrasla tula uglavnom teži između pet i šest i po kilograma, mada pojedine linije mogu biti i teže. Za razliku od svoje borbene reputacije, ženke su poznate i po dobrom materinskom instinktu – rado leže na jajima i brižno izvode podmladak. Ipak, nisu naročito produktivne, jer prosečno snesu oko 25 jaja godišnje.
