U srpskoj kuhinji, beli luk je gotovo stalni sastojak. Koristi pretežno se zbog njegovih lekovitih svojstava. Međutim, sudeći po brojkama, ovu kulturu više uvozimo nego što je proizvodimo, iako imamo savršenih uslova za kultivisanje. Ovaj problem, inače, nije nov, i domaća štampa je već godinama unazad pisala izuzetno revnosno povodom uvoza belog luka.
Prema tome, odgovorimo konačno na to pitanje: zašto manje proizvodimo beli luk nego što ga uvozimo?
Beli luk: uzgoj, rad, prinosi, zarada
Diplomirana inženjerka Nada Lazović-Đoković iz Poljoprivredne stručne službe u Vranju pozabavila se ovim problemom podrobnije. Svoje nalaze je podelila sa poljoprivrednim listom „Dobro jutro“. Kako ističe, ni Pčinjski okrug nije izuzetak kada je reč o sve slabijoj proizvodnji belog luka. Treba naglasiti, što Lazović-Đoković i radi, da je priroda podarila ovom okrugu plodno zemljište i izuzetno povoljnu klimu. Pritom, i vode ima sasvim dovoljno da uzgoj ne propati veće gubitke.
Njena čak i površna istraživanja pokazala su da je najčešći razlog odustajanja od sadnje belog luka na većim površinama nizak prinos. Kako ona ističe, manjak proizvoda nakon uzgoja je rezultat nedovoljnog poznavanja biologije i tehnologije gajenja. Tu ulogu igra i odavno ustaljena praksa domaćih povrtara da kao sadni materijal koriste glavice iz merkantilne proizvodnje. Drugim rečima, sade se domaće populacije koje su neretko zaražene virusima.
Prema temperaturi beli luk ima umerene zahteve. Generalno je relativno otporan na niske temperature i mraz, pogotovo kada su ozime sorte u pitanju. Ova otpornost uslovljena je pre svega visokim sadržajem suve materije (35 do 38 %).
Što se svetlosti tiče, ova povrtarska kultura ima izražene zahteve. Samim tim ga ne treba saditi na zasenjenim mestima u voćnjacima ili ispod voćaka u bašti. U suprotnom, zasađen u takvim uslovima luk će obrazovati previše sitne lukovice. Podsećamo da je beli luk biljka dugog dana. Drugim rečima, lukovica se formira u periodu kada su dani duži od noći. Ovo povrće ima velike zahteve prema vlazi u zemljištu i veoma je osetljiv na sušu. Ukoliko se takvi uslovi ne ispune, prinos apsolutno uvek podbaci, ističe Lazović-Đoković.
Izvor: Dobro jutro
