U Srbiji trenutno nije registrovana bolest plavog jezika (BPJ) ni kod jedne životinje, a poslednji slučaj ove bolesti dijagnostifikovan je 2020. godine. Situacija u regionu i susednim zemljama je takođe povoljna u odnosu na serotip 4 ovog virusa, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Ipak, u Evropi nije svuda povoljna situacija. Prošle sedmice je bolest plavog jezika otkrivena u Velikoj Britaniji nakon brzog širenja u Evropi. Ova bolest, koja najviše pogađa krave, ovce, koze, jelene i lame, izaziva otečenost i plavu boju jezika, groznicu, smanjen prinos mleka i može dovesti do uginuća u najtežim slučajevima.
Britanski zvaničnici su izvestili o brzom porastu broja slučajeva u Holandiji i Nemačkoj, kao i o novim slučajevima u Francuskoj, Luksemburgu i Danskoj. Stručnjaci Uprave za veterinu u Srbiji objasnili su da je bolest plavog jezika zarazna i predstavlja problem pretežno u ovčarstvu, govedarstvu i kozarstvu. Širenje bolesti nije direktno među životinjama, već se odvija preko prenosioca virusa, tj. insekata iz roda Culicoides.
Bolest plavog jezika u Evropi: ukratko
U slučaju BPJ u Zapadnoj Evropi, posebno u Holandiji, Nemačkoj, Belgiji i Velikoj Britaniji, reč je o serotipu 3, koji se brže širi u poređenju sa drugim poznatim serotipovima. Protiv ovog serotipa ne postoji registrovana vakcina, što dodatno povećava rizik i potrebu za oprezom. Uprava za veterinu u Srbiji kontinuirano prati razvoj epizootiološke situacije i spremna je da preduzme neophodne mere za sprečavanje pojave i širenja bolesti plavog jezika u skladu sa propisima.
Uprava za veterinu je već preduzela i nastavlja da preduzima mere za otkrivanje, praćenje i suzbijanje bolesti, uključujući nadzor i monitoring prema planu ministarstva. Dijagnostička ispitivanja obavljaju se u akreditovanim laboratorijama naučnih i veterinarskih specijalističkih instituta, a potvrda bolesti i determinacija serotipa vrše se u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji. U slučaju nepovoljne epizootiološke situacije, moguće je odobriti vakcinaciju prijemčivih životinja u područjima visokog rizika na osnovu analize rizika.
Finansijska sredstva obezbeđena su u državnom budžetu. Ona se pripremaju konkretno za:
- nadzor i monitoringž
- dijagnostička ispitivanja
- nabavku vakcina
- sprovođenje vakcinacije
- naknadu štete u skladu sa zakonom
- životinje koje uginule kao posledica neželjenih efekata nakon vakcinacije.
Takođe, sredstva su obezbeđena i za sprovođenje mera u zaraženim gazdinstvima kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Izvor: Politika
