Od gotovo nepoznate investicije, proizvodnja visokožbunaste borovnice razvila se u ozbiljan poljoprivredni sektor, privlačeći kako velike proizvođače, tako i manje porodične gazdinstva. Zbog visoke tržišne vrednosti i izvoznog potencijala, često se naziva i „plavim zlatom“ srpskog voćarstva.
Ipak, iza atraktivne cene ploda krije se zahtevna proizvodnja koja traži preciznu tehnologiju, velika početna ulaganja i dobro poznavanje biologije biljke.
Srbija među značajnijim proizvođačima
Prema podacima iz stručnih analiza, površine pod borovnicom u Srbiji poslednjih godina značajno su porasle i procenjuju se na nekoliko hiljada hektara. Najzastupljenije su sorte visokožbunaste borovnice, među kojima se posebno izdvaja sorta Duke, koja zbog ranog sazrevanja i kvaliteta ploda zauzima veliki deo domaćih zasada.
Prednost Srbije je u povoljnom periodu berbe. Domaća borovnica na evropsko tržište stiže u periodu kada završava sezona u nekim južnijim zemljama, a pre većih proizvođača poput Poljske. Upravo to je omogućilo srpskim proizvođačima da pronađu svoje mesto u izvozu.
Najviše zasada nalazi se u zapadnoj Srbiji, oko Užica, Bajine Bašte, Ivanjice, Arilja i drugih voćarskih područja, ali se plantaže podižu i u drugim delovima zemlje gde postoje odgovarajući uslovi.
Zašto je borovnica zahtevna kultura?
Za razliku od nekih tradicionalnih voćnih vrsta, borovnica ne uspeva na svakom zemljištu. Njena najveća specifičnost jeste potreba za kiselim zemljištem, sa pH vrednošću uglavnom između 4 i 5. Ako zemljište nema odgovarajuću kiselost i strukturu, proizvođači moraju da ga prilagode ili da primene savremenije sisteme uzgoja.
Zbog toga se poslednjih godina sve više zasada podiže u saksijama ili kontejnerima sa kontrolisanim supstratom. Ovakav sistem omogućava precizniju kontrolu ishrane biljke, vode i kiselosti, ali zahteva veća početna ulaganja. Pored zemljišta, ključni faktori uspeha su kvalitetan sadni materijal, sistem za navodnjavanje „kap po kap“, pravilna prihrana, zaštita od grada i ekstremnih vremenskih uslova, stručna rezidba i održavanje zasada.
Investicija koja može da donese prihod, ali ne bez rizika
Velika potražnja na evropskom tržištu i visoka cena svežeg ploda učinile su borovnicu privlačnom investicijom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da proizvodnja nije jednostavna formula za brzu zaradu.
Kako navode domaći stručni portali, poslednjih godina rezultati proizvođača veoma variraju – od izuzetno uspešnih plantaža do onih koje se suočavaju sa problemima zbog pogrešnog izbora zemljišta, nedostatka znanja ili visokih troškova proizvodnje.
Kod borovnice je posebno važan kvalitet ploda. Evropsko tržište zahteva krupne, čvrste i vizuelno atraktivne bobice, zbog čega proizvođači koji ne ulažu u tehnologiju teško mogu da konkurišu.
Berba – najskuplji deo proizvodnje
Berba borovnice zahteva mnogo ručnog rada, jer se najveći deo ploda i dalje bere ručno kako bi se očuvao kvalitet. Upravo troškovi radne snage predstavljaju jedan od najvećih izazova za proizvođače.
Razlika između prodaje direktno kupcima i prodaje hladnjačama može biti velika. Dok direktna prodaja može ostvariti znatno višu cenu, proizvođači koji zavise od otkupljivača često imaju manju zaradu.
Budućnost proizvodnje: kvalitet, udruživanje i prerada
Stručnjaci smatraju da Srbija i dalje ima prostor za razvoj proizvodnje borovnice, ali da budućnost neće biti samo u povećanju površina. Ključ će biti u podizanju kvaliteta, organizovanom nastupu prema izvoznim tržištima i razvoju prerade.
Osim svežeg ploda, mogućnosti postoje u proizvodnji:
- zamrznute borovnice,
- sokova,
- džemova,
- sušenog voća,
- funkcionalne hrane i dodataka ishrani.
Za male proizvođače posebno značajna može biti direktna prodaja i povezivanje u proizvođačke organizacije.
Borovnica kao odlična opcija
Proizvodnja borovnice pokazala je da Srbija može da pronađe svoje mesto u zahtevnim evropskim nišama. Međutim, za razliku od perioda kada je borovnica bila predstavljana kao laka i izuzetno profitabilna investicija, danas je jasno da uspeh zavisi od znanja, tehnologije i dobre tržišne strategije.
Borovnica nije samo voće visoke cene – ona je primer kako moderna poljoprivreda funkcioniše: manje količine, ali vrhunski kvalitet, kontrolisana proizvodnja i povezivanje sa zahtevnim tržištima.
