Na svu sreću – priroda ne funkcioniše kao moderne kompanije, koje moraju konstantno da vagaju između rentabilnosti proizvodnje i dobijenog. Pčele su jako veliki potrošači, a med je, kao kaloričan proizvod, idealno gorivo za njih.
Aktivnosti pčela su fizički zahtevne. Njihov organizam pretvara med u energiju koja im je potrebna pre svega za pokretanje krila, koje broji čak 200 zamaha u sekundi – odakle i dolazi specifično zujanje.
Tu su i poslovi poput prikupljanja nektara i polena, ventilacije košnice, termoregulacije – posebno zimi kada održavaju temperaturu legla, izgradnje saća i nege matice i larvi.
Med u teglama je rezultat uzimanja pčelinjeg minulog rada
Pčele instinktivno donose nektar u saće kako bi ga pretvorile u med i uskladištile za buduće potrebe – posebno za preživljavanje zime, kada nema cvetova ni nektara u okolini. One rade planski i marljivo, pa skupljaju više meda nego što im realno treba.
Taj ,,višak” meda je ono što pčelari uzimaju – ali samo deo koji ne ugrožava pčelinje društvo. Ako pčelar ostavi dovoljno meda za zimu, pčele mogu bezbedno da nastave svoj život, a čovek koristi ono što bi inače ostalo neiskorišćeno.
Ali, zašto prave višak? Jednostavno, pčele su evolucijski programirane da skupljaju što više mogu, jer ne znaju kakva ih zima čeka.
Kako saće radi?
Saće je pčelinji ,,špajz” napravljen od voska, savršeno efikasan za čuvanje meda, jer štiti od vlage i kvarenja. Sastavljen je od šestougaonih ćelija, a svaka ćelija ima tačnu veličinu i oblik, što omogućava optimalno korišćenje prostora i maksimalnu efikasnost u skladištenju meda, polena i jaja.
Pčele pažljivo regulišu temperaturu unutar saća kako bi održale idealne uslove za razvoj larvi i očuvanje hrane. Ukoliko se iz bilo kog razloga saće ošteti ili se ispuni, pčele brzo preduzimaju akciju i preuređuju ga ili ga šire kako bi obezbedile stalni tok hrane za celo društvo.
Od leka do otrova – šta još osim meda daju pčele
Tri izuzetno cenjena proizvoda su perga, propolis i pčelinji otrov.
Perga
Perga je polen koji pčele prikupljaju sa cvetova, a zatim ga fermentišu u svojim košnicama i mešaju sa medom i pljuvačkom. Ovaj proces pretvara polen u bogat izvor hranljivih materija, bogat vitaminima, mineralima, aminokiselinama i enzimima. Perga je veoma cenjena zbog svojih svojstava koja podstiču imunitet, poboljšavaju energiju i pomažu u balansiranju hormona.
Propolis
Propolis je smolasta supstanca koju pčele sakupljaju sa pupoljaka drveća i biljaka, a zatim je mešaju sa sopstvenim izlučevinama kako bi stvorile gustu smolu. Propolis ima snažna antibakterijska, antivirusna i antifungalna svojstva, zbog čega se često koristi u medicini za lečenje rana, upala i jačanje imuniteta.
Pčelinji otrov
Pčelinji otrov je kompleksna supstanca koju pčele koriste kao odbranu, a koja sadrži proteine, enzime, peptide i druge bioaktivne molekule. Najpoznatiji sastojak pčelinjeg otrova je melitin, koji izaziva jake alergijske reakcije na koži. Ali, uz poznavanje tehnologije sakupljanja otrova, ova supstanca kasnije služi za lečenje različitih stanja, kao što su reumatoidni artritis, upalne bolesti, pa čak i kao pomoć u regeneraciji tkiva.
Ovi produkti daju kompletnu sliku koliko su pčele komplekse životinje – istovremeno lekovite i opasne.
Medne pčele, kao mala čuda prirode, prema nama se ponašaju baš onako kako se mi ponašamo prema njima.
U videu koji sledi pogledajte kako se ostvaruje prava simbioza između ljudi i pčela na delu, a saznaćete i kako pitome pčele umeju da izvrše migraciju, da napuste jednog pčelara, i odu kod drugog.
