Dok afrička kuga svinja polako jenjava, stručnjaci skreću pažnju na naredne korake. Jedan od njih je i Zoran Debeljak iz Veterinarsko specijalističkog instituta „Kraljevo“.
U izjavi za „Danas“, Debeljak navodi da je dezinfekcija prostora gde su nekad obitavale zaražene svinje od ključnog značaja. Pritom, u slaganju sa drugim stručnjacima poput agroekonomičara Milana Prostrana, Debeljak je apostrofirao da je od ključne važnosti i materijalna opskrbljenost koje je epidemija oštetila.
„Posle pojave bolesti donosi se rešenje kojim se neka teritorija proglašava zaraženom, odnosno ugroženom. I propisuju se određene mere kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti. Mi smo te mere uradili u Čačku,“ istakao je Debeljak. „Zatim je određeni period protekao od pojave zadnjeg slučaja i sada su te mere ukinute.“
Prema njegovim rečima, teritorija Čačka je sada formalno-pravno slobodno područje. Kako on ističe, tu sada svinjarstvo može da se odvija bez ograničenja, ali se izuzima nešto više od 60 dvorišta u kojima se pojavila bolest. „U tim dvorištima mora da prođe još tri meseca u skladu sa međunarodnom zakonskom regulativom. U tim dvorištima je urađena dezinfekcija, pa iza toga čišćenje. Urađeno je sanitarno pranje, pa ponovo dezinfekcija. Ali će sada morati da bude ponovo urađena dezinfekcija i moraće stručne službe Ministarstva zajedno sa kolegama na terenu da izvrše analizu rizika i procenu da li su to sada objekti koji su bezbedni za useljenje,“ dodao je Debeljak.
Kako je afrička kuga svinja uticala na proizvodnju?
U nastavku izjave, Debeljak je istakao da je ukidanje epidemije u Čačku rezultat rada službi i da je tu bilo osam zaraženih mesta, odnosno preko 50 zaraženih gazdinstava. U postupku suzbijanja bolesti je, kako navodi, preko 600 životinja uklonjeno putem eutanazije. „To je višemesečni rezultat rada. Ne može se reći da je time bolest rešena, to nije bolest za koju može da se kaže da ste je suzbili, za to su potrebne mnogo radikalnije mere. Mi smo trenutno ugušili sva ona aktivna žarišta i više od 50 dana nismo imali novih žarišta tu, što ne znači da ih neće biti,“ veli on.
Sagovornik „Danas-a“ je posebno apostrofirao da problem i dalje nije rešen, i pored ogromnog napretka. „Nju nisu rešile ni mnogo bogatije, organizovanije i spremnije zemlje nego što smo mi. Mi ćemo ovaj problem imati i u narednom periodu. Ali dobro je ako smo nešto naučili iz ovoga, ako smo prepoznali greške i videli šta možemo da popravimo da sve bude sa manje problema. Sa manje grešaka i manje gubitaka,“ rekao je Debeljak. Naglasio je da su glavni „krivci“ za širenje bolesti kod nas nekontrolisani transport i promet životinja, te neprijavljeni promet i neobeležavanje grla.
Za kraj, istakao je da je najbolji način da se suzbije ova bolest primena biosigurnosnih mera. „To su sve one mere koje treba da se primene u jednom objektu gde se gaje životinje, a da se mogućnost unosa bakterija i virusa i različitih uzročnika zaraznih bolesti svede na minimum. To znači dezinfekcione barijere, transport u prevoznim sredstvima koja su dezinfikovana, transport obeleženih životinja, životinje da budu iz zapata poznatog zdravstvenog statusa. Nažalost, mi u Srbiji, na individualnom sektoru, imamo nizak nivo biosigurnosnih mera,“ zaključuje Debeljak.
Izvor: Danas
