Kako Udruženje žena „Gružanske domaćice“ aktivno predstavljaju i promovišu lepote Gruže i okoline, na veselje lokalaca. Ove vredne domaćice, iako ih za sada u Udruženju ima nedovoljno, trude se da svojim aktivnostima mesto predstave na turističkoj mapi Srbije i šire, kao jedno od možda danas poslednjih oaza zdravog života i zdrave hrane.
Predstavnica “Gružanskih domaćica” Petrija Pavlović obratila se medijima povodom aktivnosti njenih koleginica iz Udruženja. „Udruženje “Gružanske domaćice” čini pet žena koje se međusobno druže, poštuju i u dogovoru prave domaće proizvode. Spojila nas je ljubav prema životu na selu, što smo odlučile da podelimo sa drugima. Tu smo za sve one koji se užele domaćih kiflica, salčića, pite od razvlačenih kora, ajvara, džema ili čašice rakije i likera. Pa, kad se požale da ih od sve te hrane boli želudac, onda im damo naše kantarionovo ulje, od bilja branog na brdu van bilo kakvog zagađenja. Muke prođu a ostanu poznanstva i nadamo se nova slika o tome kako je živeti na selu. Posebno kako žene žive na selu,“ naglašava Pavlović
Gde figuriraju „Gružanske domaćice“?
Prema njenim rečima, ima samo pet članica ovog Udruženja za sada. „Bavimo se proizvodnjom slatke i slane zimnice, sokova, likera, nekih lekovitih ulja i tinktura. Trudimo se da iskoristimo sve blagodeti zdravog bilja, voća i povrća koje ili raste u našem okruženju ili ga same uzgajamo – a šta će se praviti zavisi od sezone, naročito od one slavske kada su svima potrebni domaći kolači i torte. Tokom leta traženi su bili sveži sokovi, slatka, džemovi, a sada je sezona slane zimnice i ajvara tako da uvek ima posla,“ ponosno pominje ona.
Sve članice Udruženja podržavaju povratak mladih na selu. Međutim, kako i sama Pavlović ističe, odgovor na to pitanje je komplikovan. „Posle završenog fakulteta u Beogradu, doselila sam se u Čestin i živim sa porodicom u kući svog dede po mami. Vratila sam se da bih bila svoj na svome, da znam da je jabuka koju jedem neprskana. I da sam ovde uradila sve za sebe i porodicu,” dodaje ona.
Kako naglašava, život ume da bude zaguljen na selu. “Nije lako, kad struja nestaje nekoliko puta nedeljno, kad nema signala ni na telefonu, a o internetu da ne pričamo. Možda da su na selu neke stvari pristupačnije. Da ne davi birokratija, da možemo lakše plasirati naše proizvode i po ceni koja je realna za njihovu vrednost, možda bi se više ljudi odlučilo da živi na selu. Čovek mora da voli više život na selu, ne samo od života u gradu već i od svih poteškoća koje život na selu nosi,“ apostrofirala je Pavlović.
Izvor: Dobro jutro
