11343332030786304548

Hrvati jedu šljive iz Srbije, turisti piju šljivovicu

Link kopiran u privremenu memoriju!

U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba.

Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Foto: Pixabay

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram – pokazala je analiza “Smartera”, konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

“Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona”, ističe za stručnjak “Smartera” Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Foto: Pixabay

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije – 913 tona, Moldavije – 619 tona, Severne Makedonije – 427 tona.

Foto: Pixabay

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Hrvatska godišnje uveze samo oko 5.000 tona melase od šljiva za potrebe proizvodnje jakih alkoholnih pića, pretežito rakije. Ako se uzme u obzir da je šljivovica jedan od prepoznatljivih proizvoda koji se rado konzumiraju u turističkoj potrošnji i kontinuirano ima dobre izvozne pokazatelje, hrvatski proizvođači jakih alkoholnih pića i drugih prerađevina nabavnom politikom takođe mogu da imaju svoju ulogu u jačanju proizvodnje šljiva.

Tagovi