Ova sezona nije bila berićetna ni proizvođačima, ni otkupljivačima, ni dobavljačima. Kako „Dobro jutro“ ističe, ni naredna setva ne obećava boljitak. Šta je domaćim agrarnim proizvođačima činiti?
Odgovor na ovo i mnoga druga pitanja ponudio je Miloš Nikšić, zaštitar i jedan od vlasnika firme za otkup „Nikša“, u svom intervjuu za pomenuti poljoprivredni list. „Mi smo kao firma zadovoljni svojim ličnim razvojem u ovako teškoj godini,“ započinje Nikšić. „Međutim, nismo zadovoljni sa organizacijom i logistikom otkupa žitarica. Nismo zadovoljni ni cenama, jer će proizvođači raditi i kukuruz u minusu i to ne malom. Taj minus je pitanje prinosa i ko je kakvu cenu uhvatio, da li će biti dinar ili pet u minusu, a kad je tako i oni se nama se još teže razdužuju – jedan problem povlači drugi i u tom lancu svako svakom duguje i sve teže se razdužuje.“
Koje probleme će setva imati ove sezone?
U nastavku izjave, Nikšić se dotakao problema razduživanja. „Biće problem kod dosta firmi da uspeju da se razduže dobavljačima, jer ako njima proizvođači već drugu godinu ne mogu da se razduže zbog očiglednih i realnih razloga, neće se ni firme moći razduživati dalje i dolaziće do sve većih problema. Ceo lanac će biti ugrožen na više načina,“ apostrofirao je Nikšić.
Prema daljim izjavama predstavnika firme „Nikša“, ulaganje u novu proizvodnju predstavlja rizik ratarima. „Oni koji moraju sejaće tavansko seme, koje zbog godine kakva nam je bila ima dosta potencijala za bolesti. Imali smo dosta vlage, visokih temperatura i samim tim je to seme podložno prenosu bolesti, a kad se bude sejalo potencijal za bolesti će biti veliki – problem semena, setve njime donosi i problem na tržištu,“ apostrofirao je Nikšić.
Bolesti i zemljište ključni faktori
Dodao je da će problema biti i preko navedenih. Kako je istakao, ukoliko tokom naredne sezone bude bilo prisutno više bolesti, niko finalne proizvode neće hteti uopšte ni da primi. „nda dolazimo u situaciju da nama proizvođači ne mogu da se razduže, mi ne možemo firmama dobavljačima. Potrebno je da se reguliše tržište žitarica, da se napravi sistem kako će to da funkcioniše. Po ovakvom sistemu da svako radi kako i šta hoće, uz povremeno mešanje države u nekim momentima pozitivno, u nekim negativno, sledi nam kolaps sistema i propast tržišta poljoprivrede u Srbiji,“ zabrinuto dodaje zaštitar.
Tokom zaključnog dela izlaganja, Nikšić se dotakao i kvaliteta zemljišta. Za isto naglašava da je jako loše strukture. „To je zato što, pre svega, državno zemljište koje se uzima u zakup i obrađuje, uglavnom se uzima na manji broj godina. Proizvođači gledaju da što više iz te zemlje izvuku a što manje ulože,“ rezignirano dodaje Nikšić. „Kada se zemlja uzima u zakup to bi trebalo da bude minimum pet do sedam godina. Onda bi proizvođači hteli da ulože i u strukturu zemljišta da bi bacali prirodno đubrivo i oseku. Time se ne bi narušavala struktura zemljišta. Ne bi se gubio humus. Ovako oni svake godine gledaju da bacaju i što manje veštaka, što ubrzano umanjuje hranjivu strukturu zemljišta i na taj način upropaštavamo zemljište za svaku sledeću godinu i generaciju koja bi trebalo da se bavi poljoprivredom.“
Izvor: Dobro jutro
