U septembru je u Čačku osnovana farma pažljivo probranih „vagi“ krava iz Japana, prva farma ovakve vrste u Srbiji. Ovo je takođe i prvi put ikada da se goveda najprestižnijih sorti krava u Japanu uzgajaju u našoj zemlji.
Podsećamo da je termin „vagi“ okvirni izraz za japanske vrste kuroge (japanska crna), akage (japanska braon), nihon tankaku (japanska kratkog roga) i mukaku (japanska bez roga) koje daju najkvalitetnije meso na svetu. Kod nas je meso ovih govečeta poznata kao „kobe govedina“.
„Vagi“ govedina je izuzetno nutritivna. Svetski je poznata po visokim nivoima instramuskularne masti, gde meso izgleda tačkasto poput parčeta mermera. Ova mast joj daje nežnost, sočnost i karakterističan ukus. Pritom, meso je bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama u mnogo većem procentu u odnosu na govedinu koja se uzgaja u našim uslovima.
Prvo stado „vagi“ krava u Srbiji osnovao je Nemanja Borjanović. Ispraksovani stočar, Borjanović vodi kompaniju za distribuciju govedine „Txuleta“ u Londonu. „Cilj nam je da proizvedemo najviši mogući kvalitet vagi krava u Srbiji. I zato smo uvezli najbolju i najskuplju genetiku,“ ističe Borjanović. „Ona nam povećava šanse da postignemo uzgoj goveda sa visokim stepenom prošaranosti mesa. Ali i dobru proizvodnju mleka za telad i razvoj stada. Počinjemo uzgoj sa dve junice, Julka i Gara, i 100 semena.“ Cilj farme, navodi Borjanović, da stado raste za 50 do 75 krava godišnje, i to putem insemenacije semena i embriona.
Zabranjen izvoz „vagi“ krava od par decenija
U nastavku izjave, Borjanović navodi da kod ove vrste krava završno hranjenje često prelazi 600 dana. Taj period je tri puta duži nego kod standardnih goveda, a one rastu dva puta duže od drugih sorti. Hrane se i na probranim pašnjacima, kojima Srbija, a pogotovo okolina Čačka, znatno obiluje.
„U zavisnosti od uzrasta krave zavisi i ishrana. Dok je tele sa majkom, krave su na ispaši i hrane se travom. Kad se tele odvoji od majke, polako prelazi na ishranu koja ima veći kalorični dohodak,“ navodi Borjanović. Istakao je da većina farmera čuva tajnu ishrane, ali da se ona uglavnom sastoji od žitarica, otpada masline, pa čak i plazma keksa. „Kao i za sve krave, tako je i za vagi važno da se uzgajaju pod minimalnim stresom i da imaju pristup vodi i hrani preko celog dana. U Srbiji nam je cilj da ih držimo napolju što duže preko leta. A zimi će imati pristup štali, ali uz slobodan izlaz na pašnjak ukoliko to žele,“ zaključuje Borjanović.
Inače treba istaći da je izvoz „vagi“ goveda bio strogo zabranjen u matičnom Japanu od 1975. godine, pa sve do sredine 90-ih godina prethodnog veka. Drugim rečima, sva goveda koja su izvezena, uključujući i goveda na čačanskim pašnjacima, su potomci prvih jedinki koje su puštene u globalni promet krajem prošlog milenijuma.
Izvor: 24 Sedam
