Bilo u svom sirovom obliku ili u vidu raznolikih proizvoda, kikiriki se dosta konzumira u Srbiji. Neki od najpopularnijih domaćih prehrambenih proizvoda, pretežno grickalica, zapravo se pravi od kikirikija. Međutim, i pored tolike pomame za proizvodom, uzgoj kikirikija je štur. Jako mali broj poljoprivrednika se uopšte upušta u kultivisanje ove biljke, iako za to postoje idealni uslovi. U ovom članku ćemo pokriti kikiriki i razmotriti da li treba ulagati u manju ili veću proizvodnju istog.
Uzgoj kikirikija u domaćim uslovima
Kako naglašava struka, najviše sorti kikirikija uspeva u toplim, sunčanim podnebljima. Idealna temperatura za klijanje biljke je 21°C. Ključno je da usevi budu izloženi sunčevoj svetlosti tokom celom procesa. Moguće je uzgajati kikiriki i u staklenicima, odnosno plastenicima, dokle god biljka dobije dovoljno sunca.
Idealno zemljište za kikiriki je rastresito i dobro usitnjeno. Kultura neće uspevati u kraškim ili predelima sa stišnjenom, kiselom zemljom. Pritom, kikiriki zahteva često zalivanje i prisustvo vode. Setva se obavlja u kućicama, slično krompiru. Unutar jedne je potrebno ubaciti 4 zrna kikirikija. U proseku je za površinu od 1 ha potrebno oko 60kg semena. Same kućice moraju biti razmaknute oko 30 cm da bi biljka imala adekvatan prostor za rast. Razmak između redova treba da bude 70 do 80 cm.
Plodovi kikirikija se razvijaju pod zemljom, isto kao kod krompira. Berba najčešće bude nekih 4-5 meseci nakon sejanja biljke. Tačno vreme će zavisiti od padavina, te prisustva bolesti i/ili štetočina tokom proizvodnog procesa. Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost kikirikija se poznaje po lišću koje u tom periodu dobije žućkastu boju.
Kikiriki u brojkama
Gotovo sav kikiriki koji završi u Srbiji je uvozni. Na godišnjem nivou, Srbija uveze do 9500 tona ovog ploda. Vrednost uvoza je do 13 miliona evra. Poređenja radi, od 20 najvećih uvoznika kikirikija (sudeći po statistici iz 2021. godine), dvadeseta zemlja na spisku, i.e. Filipini, je uvezla kikiriki u vrednosti od 37.5 miliona dolara. Pritom, od top 20 izvoznika za tu godinu, Malavi i Južnoafrička republika, koji su 16. i 17. na spisku, su izvezli kikiriki otprilike u istoj vrednosti kao prosečnog godišnjeg uvoza u Srbiji.
Naravno, interes za uzgoj kikirikija postoji već godinama. Zainteresovani proizvođači mogu naći seme ove kulture u slobodnoj prodaji, a postoji mnoštvo privatnih uzgajivača koji mahom neguju kikiriki za sopstvene potrebe. Stručnjaci naglašavaju da je i te kako moguće omasoviti proizvodnju ove kulture. Međutim, nedostaje adekvatna edukacija o pravilnom uzgoju i primeni odgovarajuće agrotehnike da usevi postignu svoj optimum tokom proizvodne sezone.
Izvori: AgroKlub, World’s Top Exports, Plodna Zemlja
