Vlada Srbije je tokom ove godine izdvojila ukupno 1,1 milijardu dinara (blizu 9,2 miliona evra) za subvenciju kupovine kuća na selu za mlade. Izmene uredbom su rezultirale dodatkom od 188 miliona dinara na prethodno odobren iznos. Očekuje se da će 2023. godina zaključiti sa ukupno 2.360 novih kuća i gotovo 10.000 ljudi koji su stekli dom. Ovaj iznos je otprilike jednak budžetu od prethodne godine, kada je u okviru ovog dobro prihvaćenog projekta obnove srpskih sela dodeljeno 1.100 kuća.
Do novembra 2023, u Ministarstvu za brigu o selu je zaključeno 821 ugovor o preuzimanju kuća. Milan Prostran, poznati agroekonomičar i zamenik predsednika Komisije za dodelu, najavljuje dodatnu rundu provere dokumentacije i dodele za one koji su se prijavili do 1. novembra, do kraja godine.
„Imamo da obradimo još nekoliko stotina zahteva,“ rekao je tim povodom Prostran. „I imaćemo jedan ili dva zasedanja komisije do kraja godine. Nadamo se da to neće biti i kraj, jer ovaj program je dokazao da zaslužuje da se nastavi, bez obzira na izbore i eventualne promene nekih drugih politika. Omogućili smo novi život za 10.000 ljudi, to je osrednja varoš, ali tek ako budemo primenjivali ovo 15 narednih godina možemo da kažemo da smo zaista uspeli da nešto na opustelom srpskom selu preokrenemo.“
Prostran opširnije o inicijativi „Kuća na selu“
Prema procenama eksperata, u Srbiji postoji oko 150.000 neiskorišćenih kuća, a znatan broj njih može poslužiti za smanjenje odliva iz sela ili čak povećanje broja stanovnika u ruralnim područjima.
Ovaj program je pokazao da postoji značajan interes za povratak na selo, s obzirom da se otprilike trećina od ukupno 15 svakodnevnih prijava Ministarstvu i Komisiji odnosi na ljude koji žele da napuste prenaseljene i bučne gradove i vrate se u seoske sredine.
„Većina ljudi koji su dobili kuće će se svakako baviti poljoprivredom. Ali ima tu i ljudi iz IT branše, majstora, profesora… Sve to treba i na našem selu. Jer pored toga što zadržavanjem ili povratkom ljudi na selo aktiviramo zemljišni potencijal, od okućnica pa do zemlje koja obično ide dodatno uz kuću i dalje, podižemo i prehrambeni potencijal u ova globalno neizvesna vremena za hranu,“ apostrofirao je Prostran.
Naknadno je, tokom izjave, istakao četiri značajna faktora zbog kojih je projekat „Kuća na selu“ poseban. „Imate strateško-ekonomski značaj, zbog upotrebe resursa i proizvodnje hrane. Ali i socijalno-demografski, jer delu stanovništva obezbeđujete krov nad glavom a posredno i posao. Ali i naseljavate recimo teritoriju koja bi inače opustela. To su sve ljudi u reproduktivnom dobu. Sa malom decom i planovima za dalje proširenje porodice. To je posebno bitno u rubnim krajevima zemlje,“ pojasnio je stručnjak.
Posebno je istakao da očekuje od sledeće vlade da nastavi program. Kako kaže, osnova za to postoji i u budžetu za 2024. godinu. „Nema ovo veze sa nekom dnevnom politikom. Jer svakom ekonomisti, sociologu, svakom ministru trebalo bi da je jasno koliko je ovo važno i zašto se za to Srpska akademija nauka zalagala 15 godina i obrađivala ovu temu kroz različite studije,“ zaključio je Prostran.
Izvor: 24 Sedam
