Iako su prinosi od kupina u padu u gazdinstvima širom Srbije, porodica Savić od svojih zasada ostvaruje solidne prihode. Na njihovom gazdinstvu u Kuršumliji kupina američke sorte „tripl kraun“ rađa već godinama, a uzgajaju je na dve plantaže od 60 ari.
„Primenili smo, kao i prethodnih godina, sve agrotehničke mere i to nam se isplatilo. Predviđen rod možda ostvarimo i na polovini berbe,“ naglašava Dejan Savić u svom intervjuu za AgroTV. „Veoma je tražena sorta za koju kažu da traje 25 godina ali ja mislim da će ići i četrdeset. Jedna je od slađih sorti i srednjeg je vremena berbe. Možda je „čačanka“ bolja ali pošto je bilo govora da je otkupljivači neće uzimati odlučili smo se za ovu. Razmišljamo sad i da dodamo 20 ari „čačanke“.“
Kupina uspeva uz pravu negu
Priupitan o tajni njegovog uspeha, Savić ističe da je, kao i svakoj kulturi, potrebno dosta pažnje i aktivnog rada. On svoje kupine poji vodom i prihranom koristeći sistem kap-po-kap preko korena. Količina koju upiju njegove biljke je tri puta veća od one koju voćari na ovim prostorima inače stavljaju. Pritom, između redova kupina se u ovom periodu samo kosi. Kako Savić ističe, okopavanje je obavljao samo prve dve godine, dok biljke nisu ojačale.
„Ljudi vole da koriste jeftinu zaštitu bilja. Ja koristim malo skuplju ali ona na kraju ispade jeftinija, jer je kvalitetnija i ima manje prskanja,“ apostrofira zadovoljno Savić. „Takođe, mnogi ostavljaju kupinjak odmah posle berbe, umesto da skinu svu staru kupinu i zaštite zasade.“
Izvor: O svemu i svačemu
U nastavku izjave, Savić naglašava koliko je dodatno prskanje važno po biljku. „Sa još jednim prskanjem u novembru, praktično zaštitite biljke za celu godinu. Ali i za to treba stručnjak, ne možete to “da vidite na internetu“. S jednim kašnjenjem u prskanju možete da izgubite ceo zasad i da ga lečite naredne dve ili tri godine,“ upozorava Savić.
Savić zadovoljan cenom
Savić ističe da trenutno upošljava oko desetak berača, kao i da sarađuje sa nekolicinom hladnjača u okolini. Cena, kako pominje, mu je za sada sasvim solidna. „Nije kao pretprošle 300 dinara, što je bila zaista nerealna cena,“ izjavio je Savić. „Ali ako se bude kretala između 1,4 do 2,10 evra biće u redu. Koliko god da bude, veća je zarada ovde nego da gajimo kukuruz ili pšenicu.“
Izvor: O svemu i svačemu
Najveći trošak, kako je istakao, mu je bila oprema za navodnjavanje. Nabavku iste je uspeo pomoću subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. „Prošle godine je zalivanje počelo u aprilu i trajalo je gotovo pet meseci. A za gorivo za pumpe treba dati hiljadu dinara svaki drugi dan. To izađe 70.000 do 80.000 dinara , pa ćemo uraditi prirodan pad da ne moraju da stalno rade pumpe,“ zaključio je Savić.
Izvor: 24 Sedam
