Postoji u Novom Sadu ta jedna mala, posebna Manufaktura. Sa inspirativnim imenom „Manufaktura Ukusa“, gotovo da se ne ističe. Ali tu je, i pričaćemo o njoj u slast. I, ono, druge probrane ukuse pride.
Nastala je ta mala Manufaktura sasvim slučajno. Nastala je, vidite, iz ljubavi prema neobičnim ukusima. Iz proste želje da gosti na porodičnoj slavi uvek dožive nešto novo. Da svojim nepcima osete unikat. Godinama bila je to samo porodična zanimacija, preplitanje želja najmlađeg člana porodice Aleksandra, sa znanjem majke Jasmine i oca Mladena Vukovića. Eto, Vukovići su predano i sa radošću kuvali, i kuvali, i kuvali, i na kraju skuvali. Skuvali su tu malu Manufakturu Ukusa, gde se ne zna koji je proizvod zanimljiviji, čiji je ukus privlačniji, koji se uz šta bolje slaže.
„„Manufaktura Ukusa“ nastala je 2017. godine, bukvalno iz kućne radinosti,“ veli Aleksandar Vuković. „Za porodičnu slavu smo uvek pravili neke atipične specijalitete, između ostalog, i slatko od ljutih paprika. Ljudi su jako lepo reagovali na to, pogurali su nas da krenemo u proizvodnju i na osnovu prvih reakcija na ono što smo napravili bili smo ohrabreni da nastavimo priču dalje. Iz našeg kućnog kulinarstva prešli smo u nešto veće“
Mala „Manufaktura“, mnogo ukusa
Aleksandar nije ograničio svoje ambicije i interesovanje samo na slatki ljuti paprikaš. Njegova radoznalost i želja za novim ukusima nisu se zaustavile samo na tom nivou. On je neprestano u pokretu, što se jasno vidi na prvi pogled, jer ne može da sedi mirno u fotelji dok priča, već nastavlja da se kreće.
„Kasnije je nastao i karamelizovani luk, čatni, koji je bio jako ukusan. Ubrzo za njim i džem od jagoda. Nije to, međutim, mogao biti jednostavni džem. Bilo nam je interesantno kako jagode idu sa vanilom, te nam je onda sinulo kako bi se to odlično uklopilo sa roze šampanjcem, koji nije toliko intenzivan i komplemantarniji je sa celom pričom. Tako je nastao treći proizvod. To je bio naš kulinarski izraz, nismo pomišljali na biznis,“ dodao je.
U nastavku izjave, apostrofirao je kako nije ni bio svestan koliko će njihovi proizvodi eksplodirati u popularnosti. „Nekako smo svi uvideli da možemo s tim proizvodom na tržište, koje je odlično reagovalo. Robu smo plasirali u markete i prvo smo prodavali u jednoj radnji u Beogradu, gde je lep odziv bio. Obrt je bio jako veliki i to nam je bio pokazatelj šta i kako dalje,“ dodao je zdušno mladi privrednik.
Kako se manufakturiše u „Manufakturi“?
Kako pojašnjava Vuković, manufaktura njihovih proizvoda prati em trendove, em tehnologiju rada. „Recepturu za luk smo menjali nekih trideset, četrdeset puta, dopunjavali, osmišljavali. Za luk znam da na oko 20 kg izađe oko 52-53 teglice po 240 grama. Koristimo standardni crveni luk. Kod luka nam je najbitnija kombinacija sirćeta koje se stavlja, aćeto balzamiko, jabukovo i vinsko sirće u određenom procentu. Tu su još i karanfilić i cimet što karamelizovanom luku daje poseban šmek,“ veli on.
Prema njegovim rečima, za čatni su jako bitni odnosi sirćeta. Pritom, veli on, za slatko od ljutih papričica najvažnija je, gle čuda, paprika. Ni previše, a ni premalo ljuta, jasno ističe vispreni Vuković. Otprilike da bude taman, da ostane kompaktna nakon kuvanja.
„Za papriku imamo specifičnu kombinaciju i najbitnija nam je ta koju kupujemo, to je forteza. Paprika mora da ima određeni nivo vode, određeni nivo mesa, kad se kuva da ostane kompaktno,“ dodaje on. „Slučajno smo nju izabrali probajući neke druge paprike, izdvojila se. Nju inače uzgajivači prodaju zelenu, a mi čekamo da sazri i bude crvena. Nema ukus zemlje i nema kiseline koja se često oseti u paprici. Srednje su ljutine, tu smo bili precizni. Pravili smo da ne bude previše ljuto, jer ako je tako za prosečnog čoveka, onda se potpuno izgubi ukus. Dovoljno je ljuta za najširu populaciju, ali ne previše ljuta da pojede sve ostale ukuse.“
Sa osmehom na licu pravo u prestonicu
Gorepomenuto slatko ide uz mnogo različitih jela, naglašava mladi proizvođač. Međutim, kako naglašava, najviše ga koriste oni koji vole slatko-slane ukuse.
„Slatko od ljutih paprika je privuklo dosta ljudi koji su probali slatki čili sos i to porede, iako su proizvodi potpuno različiti, ali to je kombinacija koja je već ušla kod nas s kineskom i indijskom hranom. Na noćnim bazarima i marketima smo uglavnom imali iste kupce, vraćali su se, kasnije su poručivali preko sajta i mreža. I to su ti oni koji vole slatko-ljute kombinacije, mada moram priznati da su Beograđani za ove ukuse otvoreniji od Novosađana, ali i to pada kad probaju naše proizvode,“ ističe Vuković.
S obzirom na to da nije sklon skromnosti, Aleksandar je iznenađen nedovoljno pozitivnom reakcijom svojih sugrađana. Ipak, on se nada da će situacija evoluirati, baš kao što su se i oni razvijali i menjali tokom vremena.
„Kada se osvrnem, kad pogledam kakvi smo bili na početku, moram da kažem da je velika razlika u odnosu na sadašnjost. Taj period je bio na o-ruk. Za nas je sve to bilo novo, od kupovine sirovina, dizajna do biranja teglica. Sad smo već firma, sad je sve rutina“, dodaje on.
Manufaktura iznutra: Posao do posla
U Manufakturi ukusa, svi rade sve, bez podele poslova. Ne dele se poslovi na pojedinačne zadatke. Jedina specijalizacija je da je jedan radnik specijalizovan za luk i pravljenje čatnija, dok su majka i otac predodređeni za ostale proizvode. Na primer, za pravljenje čatnija potrebno je četiri sata kuvanja, dok je za jagodu potrebno dva sata, pri čemu se šampanjac dodaje na kraju kako bi ga mogli jesti i oni koji ne podnose alkohol. Začini se dodaju na kraju kako ih kuvanje ne bi uništilo. Sve što proizvode, proizvode kao da je za njih same.
Kompanija nije iznikla preko noći; već šest godina Vukovići neprekidno uče i prilagođavaju se. Svi se bave drugim poslovima, pa im je proizvodnja hrane samo hobi. Sve što prave, prave bez aditiva, pektina ili želatina, baš kao da je za njih lično.
Slatko od ljutih papričica može da se koristi kao umak za krilca, ide dobro uz pečenje i burgere. Na primer, specijalitet koji su imali uključivao je gornji sloj bri sira, slatko od paprika, meso i salatu, što je bilo veoma zanimljivo. Odlično se slaže sa žutim sirevima, uz koje ide i čatni, dok uz beli sir više ide čatni. Slatko od paprika može se koristiti i kao dresing za salate, a u Hrvatskoj su ga čak koristili i u koktelima.
Izvor: Dobro jutro
