Ovo je rečenica koju verovatno niste mislili da ćete čuti za života, ali istina je – metle od siraka su izvozni benefit Srbije. I to do te mere da smo zapravo jedan od svetskih lidera na tom polju!
Kukuruzni sirak izuzetno dobro napreduje na našim područjima, naročito u Vojvodini, što objašnjava zašto je Srbija među vodećim zemljama u proizvodnji metli od ove biljke. Međutim, iako posedujemo znanje i resurse potrebne za proizvodnju kvalitetnog i traženog proizvoda, mnogi proizvođači se suočavaju s brojnim izazovima i očekuju podršku države kako bi opstali. Jasmina Gašparovski je jedan od tih proizvođača. Njena porodica se bezmalo pola veka bavi ovim poslom.
„Bavimo se ovim poslom od 1977. godine. Prvo je ovo radila moja baka, pa moji roditelji, pa sada braća i ja. Proizvodimo sirkove metle. To nam je glavna i jedina delatnost i sve što proizvedemo izvozimo. Sirak je biljka koja se sadi i raste kao korov. I mi je uzgajamo, ali ne količinu koja nam je potrebna. Kod nas dobro uspeva, posebno na severu kod Sente. Sirak je potrebno ručno seći i seljaci su počeli da odustaju od gajenja, jer nema ljudstva. Može da se skida kombajnom koji nije predviđen za sirak, ali tada sirovina nije više dobra za dalju obradu, ima puno otpada. Ipak, za sada još uvek nije problem doći do sirovine,“ dodala je Gašparovska.
Srpske metle od siraka od Paname do Iraka
Kada je reč o klijentima, ističe da većinu čine poljoprivredna gazdinstva ili poljoprivredne apoteke sa sopstvenim maloprodajnim lancima, trgovinski lanci, kao i nakupci koji distribuiraju robu u veće prodavnice i trgovinske centre. Naravno, tu su i pojedinci koji kupuju za svoje lične potrebe.
Govoreći o uticaju sukoba u Ukrajini na poslovanje, napominje da je došlo do značajnih otežanja. Primetila je da se Evropa oprezno ponaša u vezi sa pravljenjem zaliha. U početku su trgovali samo sa balkanskim zemljama, ali se izvoz kasnije proširio na celu Evropu, kao i na Rusiju i Maroko. Kada je reč o izvozu u Rusiju, ističe da su Rusi zahtevniji, ne prate standarde Evropske unije, a od početka sukoba izvoz u Rusiju se smanjio za polovinu.
Trenutno, jedan od glavnih problema u proizvodnji, koji čak preti da zaustavi poslovanje, jeste nedostatak radne snage.
„Jako je veliki problem, zadnjih godina sve je teže. Proizvodnja se smanjuje jer nema ko da radi. Dosta omladine i ljudi je otišlo u inostranstvo, selo se prepolovilo. Ovde u Baču je većinom slovačko stanovništvo, dobijamo lako papire. Ovo je majstorski posao, ali mladi nisu zainteresovani da ga rade. Kada majstori koji sada rade odu u penziju, ne znam kako će se posao nastaviti,“ apostrofirala je Gašparovski.
Biće bolje, tradicija ide
Iako situacija postaje sve teža iz godine u godinu, ona veruje da će sledeća generacija pronaći način da uspešno nastavi poslovanje.
„Želela bih da moje dete ili deca od moje braće „zavole metlu“ i nastave ovaj posao. U vreme kada se budi ekološka svest kod ljudi, treba uzeti u obzir da je ovo 100 odsto ekološki proizvod. Volela bih da se tradicija nastavi“, kaže Gašparovski.
S obzirom na to da je Srbija među vodećim zemljama u izvozu sirkovih metli, Jasmina smatra da bi država trebalo da podrži proizvođače u ovoj industriji, jer se većina proizvedenog izvozi u inostranstvo, što doprinosi ekonomiji zemlje. Ono što je trenutno njen glavni problem su visoki porezi koje država nameće, kao i konstantno donošenje novih zakona koji dodatno otežavaju poslovanje.
„U mnogo emisija smo bili i vapimo da nam neko pomogne, ali ništa se ne dešava. Ima dosta načina kako se može pomoći. Bar kad bi imali stimulaciju od izvoza, jer bi bila velika šteta da ova delatnost propadne“, ističe Jasmina.
Njen otac je nekada proizvodio 200 metli dnevno, kasnije ta brojka je porasla na 1.500, ali sada, zbog navedenih razloga, proizvodnja je ponovo smanjena na 800 metli dnevno.
Ipak, Jasmina Gašparovski ne odustaje i ponosna je na dugogodišnje prisustvo u ovoj industriji. Važno joj je što je ovo porodična tradicija i što ima podršku svoje braće u ovom poslu. Zaključuje time da je ponosna što je u poslu zajedno sa braćom.
Izvor: AgroTV
