„Miki“, jedini privatni zoo vrt u Srbiji

U selu Kolut opštine Sombor, uz granicu sa Mađarskom i Hrvatskom, nalazi se privatni zoološki vrt „Miki“, jedini takve vrste u Srbiji. Već tri decenije posluje uspešno, a okuplja životinje širom sveta.

Vlasnik zoo vrta Milan Mirić je, kako naglašava za AgroKlub, krenuo da gradi svoje zdanje „od nule“. Glavna ideja vodilja mu je bila da napravi vrt po merama životinja, ne ljudi. „Životinje su već u hendikepu, jer nisu u svom prirodnom staništu, pa sam u obavezi da im obezbedim što bolje uslove,“ ističe Mirić. „Restorani, hoteli, betonske staze, ništa to njima nije bitno, zato to nećete ni videti u blizini ovog vrta.“

„Miki“ i tri decenije predanog rada

Trenutno u svom zoološkom vrtu Mirić obezbeđuje prostor za nekih 500-600 jedinki preko 100 vrsta. Na njegovom imanju mogu se naći različite vrste ptica, medveda, lama, jelena, majmuna i drugih. Interesantno je navesti da neke ptice selice redovno navraćaju kod njega na nekoliko meseci.

U Kolutu se mogu naći životinje iz svih delova sveta. Mirić ih zbrinjava sve, od azijskih vrsta jelena lopatara, pa do južnoameričkih ptica. Tu su i are, makao, kakadui, zamorci, flamingosi, potom sitne ptice, kineski slavuji, vuge, pletači, kraljevski čvorci, ali i prugaste i albino veverice.

Prehrana košta

Prema njegovim rečima, poskupljenje domaćih namirnica poput kukuruza i pšenice se oseća i u njegovom „sektoru“. Još u aprilu, navodi on, mu je bilo potreno da izdvoji dve penzije samo da kupi ove žitarice za mesec dana prehranjivanja. Navodi i primer hrane za flamingose, čiji jedan „obrok“, inače uvozan, košta bezmalo 50 evra.

„Sada životinjama u toku većeg dela godine dajem jednostavniju hranu, koju sam proizvodim. Improvizujem, pa me izađe jeftinije,“ navodi Mirić. „Ali u vreme leženja i kada životinje imaju mlade, moram imati kvalitetnu hranu, kako bi podigli podmladak. Hrana za papagaje, flamingose, sve stiže iz Belgije. A tu je i specijalna hrana za čvorke, kljunorožce i drugo, sve je to skupo.“

Prethodne godine, ističe on, njegove životinje su konzumirale oko 1.800 kg jabuka. Premda on za prehranjivanje uzima lošije plodove, kad se oni istroše mora da uvozi, što opet snosi dodatne troškove. Uz obimne oluje i padavine, ovogodišnji rod jabuka, kao i ostalog voća, ne obećava veliku proizvodnju, što predstavlja dodatni problem Mirićevom poslu. Primera radi, i trešnje, koje koristi u prehrani, koštaju skoro 300 dinara po kilogramu. A u cenu ne računa minerale, vitamine i lekove koji su takođe nužni.

Kako navodi, hranu za svoje životinje uzima od marketa, usredsređujući se na robu koja je na otpisu i pri isteku roka. „Preko leta imam različite posete, ekskurzije i od toga imam prihode, od ulaznica pokrijem troškove za te mesece. Ali, više od pola godine nema poseta,“ ističe on. „Pa je tu jedna prijateljica iz Švajcarske Monika Brunkler koja ima azil za životinje u Đurđevu, blizu Novog Sada. Koja je uvek tu kada zatreba. Veliki je prijatelj životinja i mojim pomaže isto kada mi je baš potrebno. Ona je donirala i novac za neke kaveze, objekte, kao i za grejanje.“

Izvor: AgroKlub