Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se sastajalo sa proizvođačima svinja, a posledice suše plaše domaće paore na severu Srbije. Saznajmo još u redovima ispod.
Ministarstvo pojačalo nadzor uvoza svinjskog mesa
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ivana Popović, održala je sastanak sa predstavnicima Udruženja proizvođača svinja Mačva. Cilj sastanka bio je sagledavanje trenutne situacije u uzgoju svinja, naročito u vezi sa otkupom i cenom tovljenika u Srbiji. Prethodni razgovori koje je ministar poljoprivrede, dr Aleksandar Martinović, vodio sa predstavnicima udruženja, kao i sa predstavnicima klanica i firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom mesa, imali su pozitivne efekte.
Ivana Popović je istakla da je Ministarstvo poljoprivrede pojačalo nadzor i kontrolu uvoza svinjskog mesa, kao i prometa mesa i mesnih prerađevina. Ministarstvo aktivno podržava domaće poljoprivredne proizvođače kroz različite mere podrške, uključujući subvencije i podsticaje. Time je pokazalo otvorenost za dijalog sa svim zainteresovanim stranama kako bi se pronašla održiva, dugoročna rešenja za probleme u sektoru.
Posebno je naglašeno da Ministarstvo i Vlada Republike Srbije aktivno rade na povećanju stočnog fonda, što je jedan od ključnih prioriteta u njihovom mandatu. Na sastanku su, pored Ivane Popović, prisustvovali direktor Uprave za veterinu, Živko Matijević, i rukovodilac Grupe za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Terzić. Udruženje proizvođača svinja Mačva predstavljali su Miroslav Čembić, Dragan Roljić, Vladimir Talić, Ivan Kopilanović i Darko Bajunović.
Cilj sastanka je bio da se kroz dijalog i saradnju svih relevantnih aktera unapredi sektor uzgoja svinja u Srbiji, osigura stabilnost cene tovljenika i pruži adekvatna podrška domaćim proizvođačima.
Sva šteta suše
Suša je ozbiljno uticala na prinose u atarima Bačke Palanke, što je izazvalo nezadovoljstvo među ratarima jer procenjuju da neće ostvariti zaradu u ovoj proizvodnoj sezoni. Pored vremenskih neprilika, dodatni problem predstavljaju niske otkupne cene: 18 dinara za kukuruz i nešto više od 50 dinara za soju po kilogramu.
Toplotni talas, praćen visokim temperaturama, uprkos primeni svih agrotehničkih mera, doveo je do značajno nižih prinosa. Stevica Gajić, jedan od lokalnih ratara, ističe da su ulaganja po hektaru kukuruza bila oko 140 hiljada dinara. On ove sezone očekuje prinos od samo 4 tone po hektaru, što predstavlja gubitak od 50% na površinama pod kukuruzom. Što se tiče soje, stanje je još gore, jer prinosi su toliko niski da neće biti potrebe za kombajnom.
shuttertim82
Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača u Bačkoj Palanci, Miroslav Ivić, obratio se javnosti. On napominje da će ratari biti u minusu između 500 i 1000 evra po hektaru. Prinosi kukuruza od oko 4 tone po hektaru i cena od 18 dinara po kilogramu rezultiraće gubicima od 500 do 600 evra po hektaru. Kod soje, gubici bi mogli dostići 700 evra po hektaru.
Zbog ove situacije, ratari planiraju da sa minimalnim ulaganjima i štednjom na važnim inputima zasnuju i jesenju i prolećnu setvu. Ovo će uraditi jer je, kako ističu, ova godina još jedna u nizu nepovoljnih za ratarsku proizvodnju.
