Ako razmišljate koju biste voćnu vrstu mogli da posadite u vašoj bašti, njivi, a da brzo stignu prvi plodovi, onda je možda mušmula pravi izbor za vas. U Srbiji je ova voćna vrsta pomalo potcenjena i malo više zaboravljena, tvrde voćari koji se bave njenim uzgojem. Među njima je i Ilija Stanković iz Malog Požarevca, koji zajedno sa porodicom uzgaja osim mušmula i šljive, breskve, a zasadili su nedavno i višnje kao eksperiment.
“Mušmule trenutno imamo na površini od oko 35a i ove godine planiramo proširenje na još toliko. Ako želite da sadite mušmulu, najvažnije vam je da zemljište nije u nekom podvodnom kraju, jer one ne podnose previše vode. U nekoj kasnijoj fazi, kod uzgoja mušmula na takvim zemljištima dolazi do sušenja i propadanja stabala, samim tim i propadanjem proizvodnje”, navodi Ilija za Bolju zemlju.
Sadnja se ne razlikuje previše od sadnje bilo koje druge voćne vrste, i sve agrotehničke i pomotehničke mere su iste.
“Đubrenje se, kao i kod drugih voćnih vrsta, radi na osnovu hemijskih analiza zemljišta kako bi se na pravi način iskoristilo. Mušmula je voćna vrsta koja se u komercijalnoj proizvodnji najviše približava organskoj proizvodnji zbog mogućnosti da se gaji i bez prskanja”, napominje naš sagovornik.
On dalje ističe da postoji zimska i jesenja sadnja mušmule i da su obe dale odlične rezultate prilikom kasnijeg razvoja i primanja biljaka i sadnica.
“Prvi plodovi, ukoliko se odradi sve kako bi trebalo, kreću u godini posle sadnje tj u sledećoj vegetaciji ćete imati nešto plodova, a potom će se u svakoj sledećoj taj rod povećavati do punog plodonošenja. Na našem gazdinstvu berba mušmula kreće oko 15. oktobra. Mušmule beremo ručno dok su još zelene, potom ih u gajbicama odlažemo u skladište gde one na optimalnoj temperature gnjile I prve zrele mušmule se na tržište iznose oko 1. novembra”, objašnjava Ilija.
Naš sagovornik objašnjava da se sadnice mušmula dobijaju kalemljenjem na dunju ili glog kao podlogu. On ističe da nije potrebno kalemiti mušmulu svake godine u cilju obnavljanja zasada.
“Mušmule su kao i svaka druga voćna vrsta što se tiče uzgoja u intenzivnoj proizvodnji”, kaže Stanković.
Na pitanje da li postoji neka bakterija koja bi mogla da napadne mušmulu, Ilija ističe da im najveći problem pravi je bakterijska infekcija koju izaziva Erwinia amylovora sa kojom voćari vode najveći rat.
“Preventiva je u detaljima koje voćari često olako shvataju a koji u svakoj proizvodnji donose prevagu”, kaže on.
Potražnja mušmule je trenutno velika, jer je ima jako malo na tržištu, kaže Ilica i dodaje da njegovo gazdinstvo svake godine uglavnom imamo čak i više poručenih nego što imamo ubranih.
“Ostvarili smo jako lepu i uspešnu saradnju sa kupcima, kako na veliko tako i na malo, na teritoriji Srbije. Za sad još uvek nismo izlazili na inostrano tržište, ali se nikada ne zna. Samo bi trebalo ići polako, korak po korak”, ističe on.
Prema rečima našeg sagovornika od mušmule se može zaraditi, s obzirom na to da rano počinje ad rađa, a uloženo se jako brzo vraća.
“Ukoliko koristite i podsticaje države, vi ste u tom voćnjaku još u prvoj godini nadoknadili sve troškove koje ste imali za sadnju i propratne stvari. To je praksa koje se mi pridržavamo prilikom podizanja svakog novog voćnjaka”, navodi Ilija.
Za šta je sve zdrava mušmula
“Mušmula je, kao i svako drugo voće, puna vitamina koji na najrazličitiji način mogu pomoći organizmu. Po rečima na naših kupaca, mušmula je dobra za one koji imaju kardioloških problema. Od njih se može praviti džem, u tom pravcu ide i naše razmišljanje za budućnost. Da počnemo i njihovu preradu u džemove I da kao nešto drugačije tržištu ponudimo I rakiju od mušmula”, zaključuje naš sagovornik.
