Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupio je na snagu i time je za Srbiju otvoreno tržište od 180 miliona ljudi za oko 99 odsto robe s domaćim poreklom.
Srbija je potpisala sporazum u Moskvi 25. oktobra 2019. godine, sa članicama EAEU – Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom.
Novim Sporazumom, koji je sada proširen na još dve države -Jermeniju i Kirgistan, zadržan je visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjivao prema bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, uz dodatnu liberalizaciju za izvoz domaćih proizvoda u EAEU.
Jedna od značajnih novina je da, prema novom Sporazumu, za odobravanje režima slobodne trgovine više ne postoji uslov takozvane “direktne kupoprodaje”.
To praktično znači da se prema novom Sporazumu roba može kupovati i prodavati i na osnovu kupoprodajnih ugovora s trećim licima – posrednicima, dok je odobravanje režima slobodne trgovine prema prethodnim sporazumima bilo moguće samo ukoliko se roba uvozila ili izvozila na osnovu ugovora između rezidenata države jedne ili druge strane.
Primera radi, u Srbiji se može primeniti preferencijalni tarifni režim za robu preferencijalnog porekla Ruske Federacije, za koju se uz dokaz o poreklu i dokaze o ispunjenosti uslova direktnog transporta, u Srbiji podnosi i faktura iz treće zemlje, npr. Evropske unije.
Uprava carina podseća da su ciljevi sporazuma proširenje i unapređenje međusobnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, radi ubrzanja ekonomskog razvoja strana ugovornica i postizanja njihove proizvodne i finansijske stabilnosti, što između ostalog podrazumeva predvidivost i transparentnost trgovinskih transakcija.
Država daje nepovratno: 370 miliona za poljoprivrednike u Vojvodini
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je sporazum veoma važan za Srbiju jer nam otvara tržište od 180 miliona ljudi, na koje naši proizvođači mogu izvoziti pod veoma povoljnim uslovima.
Ona objašnjava da ti povoljni uslovi, pre svega, znače da će za oko 90 odsto roba važiti bescarinski režim, kao i da su za one proizvode na koje će se plaćati carina ispregovarane visoke kvote koje će moći da se izvoze bez plaćanja carine.
Prema njenim rečima, najviše koristi od ovog sporazuma bi mogli da imaju poljoprivredni proizvođači, jer će moći slobodno, bez ikakvog ograničenja da se izvoze razne vrste sireva, kao što su kozji, ovčiji, sve vrste voćnih rakija.
