Proizvođači alkoholnih pića u Srbiji ove godine moraju da izdvoje više sredstava za nabavku opreme za pečenje rakije nego lane. Cene najvećeg dela opreme porasle su za najmanje 30%, dok su cene kazana za pečenje rakije u prethodne dve godine veće za oko 50%.
Izvor: Kuhar Ivica
Pečenje rakije postaje skupi biznis
Saša Kopilović, samostalni proizvođač rakije iz Ljutova kraj Subotice i organizator „Festivala mlade rakije“, u svojoj izjavi za „Biznis i finansije“ je istakao šta je sve potrebno od opreme modernom proizvođaču rakije. Po njegovim rečima, konkretna oprema će se razlikovati u zavisnosti od toga da li proizvođač peče rakiju za svoje potrebe ili za prodaju. Pritom, manje destilerije će nabavljati drugačije aparature od velikih proizvođača. Kopilović je cenu moderne opreme, koja uključuje i računarsku tehnologiju poslednje generacije, zaokružio na bezmalo 2.000 evra.
„Za početak potreban je kazan,“ započinje s nabrajanjem Kopilović. „Od 160 litara sada košta oko 1.500 evra. Pre dve godine bio je jeftiniji za oko 20%. Mašina za mlevenje voća košta oko 200 evra, a stakleni baloni za čuvanje rakije, od 50 l, su od 70 do 100 evra. I to su neka veća ulaganja.“ Apostrofirao je da rakija može da se čuva i u plastičnim buradima. Jedno takvo bure od 200 litara je oko 2.000 dinara. Gradometar i širometar su takođe ključni deo proizvodnje. „Prvi služi za „finiširanje“ rakije, dok se drugim meri količina šećera u komini. I jedan i drugi koštaju oko 2.000 dinara, a kvalitetnije prave hrvatski proizvođači,“ apostrofira Kopilović.
Tržište rakije u 2023. godini
Osnovna oprema za proizvodnju rakije, kao što su kazani i burad, proizvode se u Srbiji dok se ostalo uvozi. Kompanija „DES“ iz Subotice već više od pola veka proizvodi rakijske kazane, Godišnje ih proizvedu preko 5.000 i do kraja sezone pečenja rakije sve i prodaju. Inostrano tržište „DES-a“ je raznovrsno. Njihovi kazani se redovno izvoze u Rumuniju, Čile, Peru, Australiju, i Veliku Britaniju. Kako kažu predstavnici „DES-a“, poput marketinškog menadžera Dajane Bilić, u ovoj zemlji se njihovi kazani koriste pre svega za pravljenje džina, viskija i votke. Izvesni proizvođači ih čak koriste i za spravljanje mlečne votke sa surutkom.
„Osnovni materijal od koga pravimo kazane je bakar i prohrom,“ ističe Dajana Bilić. „I njihova cena u velikoj meri diktira i cenu našeg tradicionalnog hobi kazana. Njih pravimo od 10 do 350 l, u serijskoj proizvodnji. Kupuju ih ljudi koji rakiju prave isključivo za svoje potrebe ili eventualno neku manju prodaju.“ U nastavku izjave, Bilić navodi da su najčešći kupci „DES-ovih“ kazana muškarci od 40 do 50 godina, a da se proizvodi najviše kupuju u Beogradu i po Vojvodini.
Izvor: Nova ekonomija
