Prema najnovijim sumacijama učinka ove godine, srpski vlasnici košnica tvrde da je pčelarska proizvodnja ove sezone bila nezadovoljavajuća. Nepovoljni klimatski uslovi umnogome su uticali na sve grane poljoprivrede. U biljnoj proizvodnji doveli su do smanjenja količine i kvaliteta roda brojnih kultura, te se dovodi u pitanje i kvalitet medonosnog bilja.
Đorđe Mrkić iz novosadskog Društva pčelara „Jovan Živanović“ je u izjavi za portal „Dobro jutro“ ovu godinu okarakterisao kao promenljivu. „Ako gledamo od početka godine, paša uljane repice je na određenim lokacijama bila sasvim dobra, čak možda i natprosečna u odnosu na neke ranije godine, međutim nastavak je bio vrlo loš. Nepovoljni vremenski uslovi, kiša i hladnoća u vreme cvetanja bagrema, doveli su do toga da je praktično izostala bagremova paša, mada većina pčelara je mišljenja da su i mrazevi koji su bili dosta kasni oštetili primarne pupoljke ove biljke. Zbog svega ovoga se dogodilo da na nekim lokacijama gde je cvetao bagrem, čak i u momentima kada je bilo iole povoljnog vremena, nije bilo unosa kojim možemo da se pohvalimo. Bagrem je najviše podbacio, a on je za nas pčelare vrlo bitna paša jer je tržišno najbolje pozicioniran,“ apostrofirao je Mrkić.
U nastavku izjave rekao je da je nakon loše bagremove paše usledio gotovo bezpašni period. Tokom istog bi pčele trebalo da zadrže kondiciju, kako ističe stručni sagovornik, što se zapravo nije desilo. „Kada su nam bile potrebne, te takozvane, razvojne paše, tihe paše, bilo je vrlo nepovoljno vreme s čestim kišama, pa su tihe paše izostale, što je dovelo do slabljenja društava. Pčelari koji nisu odreagovali na vreme i pomogli svojim društvima prihranom, kako bi im održali kondiciju, imali su stagnaciju društava. Kod dobrog broja njih se desilo da su im društva kondiciono nespremna ušla u naredne paše, lipovu i suncokretovu,“ na sve to je dodao Mrkić.
Pčelarska društva nesigurna u budućnost struke
Sagovornik portala „Dobro jutro“ se nakratko osvrnuo i na fruškogorski med zaštićenog geografskog porekla. „Što se tiče lipove paše na Fruškoj gori, ovo je bila jedna prosečna godina. Ko je imao dobro pripremljena i očuvana pčelinja društva mogao je da ima pristojne prinose. Kada je reč o suncokretovoj paši, ako uzmemo u obzir period od 5, 10 godina koje su iza nas, 2023. je možda bila i nešto bolja u odnosu na prethodne godine. Međutim, sve je zavisilo i od mikrolokacija. Jer nije na svim lokacijama bilo tako dobro i izdašno. A zavisilo je u velikoj meri i od spremnosti društava da iskoriste tu pašu. Kada na kraju podvučemo crtu, ovo je sveukupno jedna godina ispod proseka,“ naglasio je.
Ako se poljoprivredne grane sagledaju, naglasio je Mrkić, pčelarstvo je najosetljivije na vremenske nepogode. „U zemljoradnji vi možete da utičete. Ako je sušno može da se navodnjava. Da proizvodnja bude u zaštićenom prostoru odnosno staklenička ili plastenička. Što se tiče stočarstva, smeštajni kapaciteti su takvi da može da se dogreva, da se hladi tj. da se održava temperaturni režim. Ali u pčelarstvu mi nemamo takve mogućnosti. Kod nas je sve prepušteno pčelama i njihovoj sposobnosti da regulišu sebi uslove,“ zaključio je Mrkić.
Izvor: Dobro jutro
