Naslovna Blog Peruanska jagoda: malo infoa o malom čudu prirode

Peruanska jagoda: malo infoa o malom čudu prirode

71
0

Peruanska jagoda (Physalis peruviana) je egzotična i lekovita višegodišnja biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae), kojoj pripadaju i paradajz i krompir. U našim krajevima se uzgaja kao jednogodišnja biljka, jer ne podnosi zimske mrazeve, koji su retki u Južnoj Americi, njenom prirodnom staništu. Ova zanimljiva biljka ima mnoge nazive, poput astečke bobice, zlatne bobice, fizalisa, peruanske trešnje, ljoskavca i astečkog voća.

Image by viajeminuto from Pixabay

U njenom prirodnom okruženju gaji se kao povrće, a postala je popularna i kod nas. Poslednjih godina se uzgaja u Vojvodini, na manjim parcelama, i ima sezonu koja se poklapa sa sezonom paprike.

Peruanska jagoda, deklasifikovana

Plodovi fizalisa su slatko-kiselog ukusa i više podsećaju na voće nego na povrće. Veličine su trešnje ili čeri paradajza. Obično se jedu sveži, u salatama, kao dodatak drugim jelima i poslasticama, ili kao egzotična dekoracija. Ukus im je jedinstven, podseća na mešavinu pomorandže, kajsije, jagode, višnje i maline. Slatkasta do blago opora, ova voćka je dobra za pravljenje džemova, koktela i sokova, a pogodna je i za konzerviranje.

Image by Lynn Greyling from Pixabay

Ovo voće-povrće ne treba jesti u većim količinama jer je nutritivno bogato; dovoljno je konzumirati 5 do 6 bobica. Plod raste u zanimljivom omotaču, koji se često koristi za dekoraciju jer podseća na lampione. Kada je potpuno zreo, plod je narandžaste boje, dok neki varijeteti mogu biti žuti, zeleni i žuto-zeleni. Najukusniji je kada potpuno sazri i potamni, a omotač postane prozračan, što omogućava dugotrajno čuvanje. Kod ove biljke jedino je plod jestiv, dok su ostali delovi otrovni i ne smeju se konzumirati, a nakon branja ruke treba prati sapunom.

U narodnoj medicini, fizalis se koristi za čišćenje mokraćnih kanala i bešike, poboljšanje varenja, kod nervnih bolesti zbog sedativnog dejstva, kao diuretik i za lečenje bolesti jetre (hepatitis), apscesa, kašlja, groznice, upale pluća, dermatitisa, povišene temperature, reumatizma, upale srednjeg uva i astme. Savremena medicina tek treba da potvrdi ili opovrgne ove tvrdnje, ali je fizalis svakako zdravo voće. Naučna istraživanja su pokazala da njegovi polifenoli i karotenoidi imaju protivupalna i antioksidativna svojstva.

Image by Camilo Hache from Pixabay

Kako uzgajati ovu biljku?

Peruanska jagoda zahteva poseban tretman za uzgoj i sadnju. Ne prija joj direktna setva na otvorenom, već najbolje uspeva kada se gaji preko rasada, koji mora da prođe fazu kaljenja. Može se gajiti i u saksiji kao dekorativna biljka. U bašti se sadi slično paradajzu, na osunčanom mestu koje je dovoljno zaštićeno od vetra i udaljeno od drugih biljaka iz porodice Solanaceae kako bi se izbeglo prenošenje bolesti i štetočina. Takođe joj odgovara polusenovito mesto i vlažno zemljište.

Biljke mogu narasti do 1,5 metara, formirajući malo razgranato stablo sa sedam do deset grana. Kada porastu, treba ih privezati za drveni štap ili kolac. Nakon rasađivanja, svaka biljka treba optimalne uslove za razvoj, uključujući redovno zalivanje i malčiranje zemljišta kako se ne bi stvorila pokorica. Peruanska jagoda preferira nađubreno, vlažno i plodno zemljište, ali i puno sunca. Ako nema adekvatne uslove, može se desiti da ne cveta ili da slabo cveta, što znači i manji rod.

Image by fernando zhiminaicela from Pixabay

Cvetanje počinje u junu, a pupoljci se formiraju ispod listova. Cvetovi su žuto-crni, podsećaju na zvončiće i okrenuti su ka zemlji. Nakon cvetanja, na mestu cvetova se formiraju zeleni lampioni unutar kojih se razvijaju bobice. Lampioni su prvo zelene boje, kao i sam plod. Zrenje se može pratiti promenom boje lampiona. Kako plod zri, lampion dobija osušenu, smeđu boju, dok plod postaje narandžast.

Plodovi

Prvi plodovi obično sazrevaju krajem avgusta ili početkom septembra. Jedna biljka može roditi oko 100 do 150 plodova, koji dozrevaju sve do prvih mrazeva. Omotač koji štiti plod je otrovan i ne sme se jesti, njegova uloga je da zaštiti plod od spoljnih uslova, štetočina i ptica.

Image by fernando zhiminaicela from Pixabay

Peruanska jagoda prilično dobro podnosi sušu, ali više voli redovno zalivanje. Sunčeva svetlost je od vitalnog značaja, a kišoviti i tmurni periodi mogu odložiti sazrevanje, što može dovesti do oštećenja plodova zbog mraza. Preporučuje se da se pre prvih mrazeva poberu svi zreli plodovi, a oni sa zaštitnom opnom mogu zadržati svežinu i do mesec dana nakon berbe.

Izvor: Dobro jutro