Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije predstavljen je u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu 12. marta. Dotični Savez čine novosadski Poljoprivredni fakultet i Udruženje „Eko – inovacije na Balkanu“, kao i i beogradske kuće „Gilab“ doo i „Institut za razvoj inovacija.
U ime domaćina, brojne učesnike pozdravio je prof. dr Branko Čupina, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Savez i njegov značaj
Govoreći pred prisutnima, poželeo im je srdačnu dobrodošlicu na skupu koji je organizovao Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, čiji je fakultet takođe član. Profesor je istakao da Poljoprivredni fakultet ove godine obeležava sedam decenija postojanja, tokom kojih je prošao kroz različite prakse u poljoprivredi. Počevši od konvencionalne poljoprivrede koja je dominirala tokom trideset godina, fakultet je kasnije usvojio novi pravac sredinom osamdesetih godina prošlog veka – održivu poljoprivredu, koja je kasnije prerasla u organsku. Poslednjih deset godina sve veći fokus je na regenerativnoj poljoprivredi, koja se bavi sistemima praksi za upravljanje poljoprivrednim zemljištem, s osnovnim ciljem da ga tokom vremena učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim.
„Taj efekat se postiže izmenom određenih agrotehničkih mera,“ pojasnio je dr Čupina. „Tako bi se povećala organska materija zemljišta, a skladištio atmosferski ugljenik u njemu. Na ovaj način smanjuje se i količina ugljenika u atmosferi, koji je inače jedan od gasova koji uzrokuje efekat staklene bašte“.
Naglasio je važnost što je fakultet postao član Saveza. Kako ističe, ova institucija ne samo da se bavi nastavnim i naučnim radom, već i aktivno prenosi znanje u praksu. Studenti na svim nivoima studija, kao i krajnji korisnici, odnosno poljoprivredni proizvođači, biće upoznati s rezultatima projekata i istraživanja koja se sprovode na fakultetu.
Ideja iza Saveza
Maja Budimir iz Udruženja “Eko-inovacija na Balkanu” objasnila je da je Savez koncipiran kao mreža relevantnih aktera koji su povezani sa poljoprivredom, direktno ili indirektno. Glavni cilj je popularizacija regenerativne poljoprivrede u Srbiji, s namerom da se poveća broj poljoprivrednika koji se njome bave.
Istaknuta figura među poljoprivrednicima je Florijan Farkaš. On je pionir regenerativne poljoprivrede u Srbiji koji se već deset godina uspešno bavi ovom praksom. Sem toga, figurira i kao savetnik za poljoprivredu.
Ideja o formiranju Saveza nastala je pre dve godine. Manifestovala se nakon realizacije projekta koji je istraživao barijere koje sprečavaju veću primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji. Rezultati su pokazali da postoje ljudi koji se na različite načine bave regenerativnom poljoprivredom, ali nedostaje povezanost među njima. Formiranjem ove mreže postavljen je temelj za dalji razvoj.
Za razliku od Srbije, u Mađarskoj postoji 40 poljoprivrednih udruženja koja se aktivno bave regenerativnom poljoprivredom. Ona obrađuju oko 5.000 hektara obradive zemlje.
Izvor: AgroTV
